My Followers

Thursday, 3 September 2015

Alchemy made my day!


Još od Ane Šurdilović i tašne sa 107. neba nisam osetila ovoliko uzbudjenja dok sam otvarala paket koji me već par dana čekao u Pošti. Znala sam da će unutra biti nešto lepo i zdravo za moju kožu ali nisam mogla da pretpostavim da će me sve ovo tako brzo kupiti. Ja sam od onih koji se istope na sam pomen mog bloga a kad mi neko napiše tako ličnu i predivnu poruku pretvaram se u žele,,,do kraja života. Dame iz Alchemy apothecary su mislili na sve. Prvo su me predivnom porukom razgalile i srušili sve moje zidove, onda su moju, od sunca umornu kožu nahranili proizvodom od hijalurona - Venim Platinum i učinili da se osećam bolje već posle prvog mackanja i kao šlag na tortu, poslali su mi nešto što ja najviše volim - božanstvene mirise spakovane u jednu glamuroznu mirišljavu sveću kreiranu od strane Maison Rouge-a prvog domaćeg brenda lux sveća. Odoh da se prepustim svim čarima ovih božanstvenih poklona a vi uživajte u fotografijama i obavezno posetite Alchemy sajt ili njihovu fejsbuk stranu kako biste pogledali njihovu neverovatnu ponudu, nešto kupili i obradovali svoju kožu..i dušu.

Sa detaljnim utiscima javljam vam se uskoro!









Wednesday, 2 September 2015

Favs summer ootds 2015


Kako se avgust bližio kraju tako se u mojoj glavi i leto bližilo kraju, mada ono traje do sredine septembra. Tokom avgusta ste na mom instagramu mogli da vidite neke od ovih outfita jer mi se učinilo da volite takve stvari. A ja uvek radim ono što vi volite :)) Zapravo cela priča se ustvari svodi na sumiranje šta je to bilo trendi ovog leta. Mene su ovi outfiti oduševili pa sam to želela da podelim sa vama i da vas, usput, pitam šta ste vi najviše nosile ovog leta?


After August I really can see end of the summer even it ends in the middle of September. In last few weeks you could see a lot of this ootds on my Instagram because I know you like it. I decided to share some of these and summarize what was trendy this summer. Also I want to ask you which item you wore the most this summer?










Monday, 31 August 2015

Kapege on the road: Kragujevac


Aranđelovačka tura zaustavila se na par sati u staroj srpskoj prestonici i meni trećoj kući - Kragujevcu. Ne znam kako je žiteljima ovog divnog grada svakoga dana ali meni jednom godišnje, krajem avgusta, uvek bude lepo. Ne znam sve njegove ulice, ne znam njegove kutke, ne znam njegove slabe tačke i žute minute ali znam mu dušu - veliku šumadijsku dušu ima ovaj grad. Buđenje uz ovakav pogled ne može nikada da dosadi. Kažu da kada hoćeš da odista upoznaš neko mesto ne smeš zaboraviti da njime koračaš u prvim jutarnjim i poslednjim večernjim časovima. Pa jutro je, prošlog petka, u Kragujevcu bilo toplo i sunčano. Vetra nije bilo ali je zato bilo ljudi po kafićima i to u 8.30h. Znaju ovi Kragujevčani da žive..i uživaju.












Sunday, 30 August 2015

Kapege on the road: Aranđelovac


Ne znam koliko desetina puta sam prošla kroz ovaj grad ali je ovo je bila prva prilika da sam se u njemu i zaustavila. Na moju žalost nedovoljno dugo da ga potpuno istražim, osetim njegove vrele asfalte i proučim njegove  mirise, dokučim njegove osmehe i zgrabim njegovu neverovatnu energiju. Pola sata kroz park i pešačku zonu, cveće, kafa, rolnica sa višnjom i to je bilo to. Imam ja još koraka za tebe lepi šareni grade. Vidimo se opet, obećavam ti!








Saturday, 29 August 2015

Amazing places: Korčula, Croatia



Korčula. Zanosna, romantična, tajanstvena. Spoj crvenih krovova i okolnog zelenila budi u meni zagonetnu notu od koje mi telo prolaze žmarci. Duh istorije i duh umetnosti zajedno već vekovima haraju ovim mestom i privlače znatiželjne poglede...i uzdahe. Nije li Hrvatsko primorije jedno od najlepših predela sveta? Nije li Korčula biser Hrvatske školjke?  Oh, kakvi se životi vode ispod tih crvenih krovova? Kao da već čujem povike umornih ribara koji se posle dugih noći na pučini vraćaju svom parčetu zemlje. I koliko samo plaža ima ovo prelepo ostrvo? Ispod koje zvezde treba da se nađeš pa da se baš tu rodiš?














Photos: Pinterest, edited by me.
Text in English: Korcula info


Island Of Korcula it's one of the greenest islands in the Adriatic sea. It is also one of the most popular travel destinations in this part of Croatia. Like most of the Croatian islands, the Greeks, who gave it the name Korkyra Melaina or 'Black Corfu' for its dark and densely wooded appearance, first settled Korcula. The island itself is rich in art and culture, as well as beautiful nature such as numerous tiny and secluded beaches and bays, small and uninhabited islands and breathtaking views. The main town on the island is also named Korcula. Korcula Town is a typical medieval walled Dalmatian city, with its round defensive towers and cluster of red-roofed houses.







Friday, 28 August 2015

Pričam petkom: 1. septembar iz mog ugla



Dobor došli u još jedan #pričamopetkom post. Smestite se udobno, zgrabite neko grickalickasto zlo sorte čips, smoki, štepići, vaš omiljeni sok i neku voćku, vitamina radi jer upravo počinjemo naš razgovor za ovaj petak! Nekoliko vas dalo mi je genijalne ideje za naredne postove i večni sam vam dužnik. Jedna od tema bila je 1. septermbar!

Kroz ceo period osnovne i srednje škole taj 1. septembarski dan mi je najteže padao. Iako se u školi tada nikad ništa nije radilo (izuzev sumiranja utisaka sa raspusta) taj dan bio mi je najgori. Gori čak i od zaključivanja ocena iz matematike. Valjda zato što je dolazio posle dugog perioda odmora, izazivao je u meni lenjost bez granica. Toga dana bi mi se obično najviše spavalo, najviše radilo bilo šta drugo, najviše ne išlo u školu. No, preživela sam 12 takvih dana u životu za 12 godina školovanja. I znate šta? Mislila sam to je to! Zauvek dovidjenja tom osećaju. A onda je došao faks, došli su ispiti koje nisam položila na vreme, došao je (tj doći će) još jedan onakav 1. septembar, prvi ispit u ovom ispitnom roku. Pa se sad hvatam za glavu jer shvatam da ću ja biti prosvetni radnik, nastavnica u školi, i da me ni jedan 1. septembar neće zaobići do penzije! Ah gde mi je pamet bila?? :)) 





Naravno, treba napomenuti i onaj 1. septembar kad se kreće u novu školu, novo odeljenje, ponekad i novi grad. Mnogima će ovaj septembar promeniti način života, naročito srednjoškolskim prvacima koji 
žive na selu pa se sa sela, zbog škole, sele u grad. Ja sam bila takav prvak zato se polaska u prvi srednje vrlo dobro sećam. Toga dana nekoliko stotina nas stajalo je ispred škole. Ne znamo ni gde su vrata, ko gde ulazi, ko je s kim u odeljenju, gde su učionice, koja je naša, kuda sada, kako sada? Gledam šta sam obukla, šta su drugi obukli, kako su se očešljali...Gde god da se okrenem kao da svi samo u mene gledaju a ustvari svi gledaju u sve. Uplašene okice, srca lupaju dvesta na sat. Samo da upadnem sa nekim normalnim. Počinje prozivanje. Izlazi jedan prosedi simpatični čikica (ispostaviće se kasnije profesor istorije i moj razredni starešina), i glasno govori ''Prvo jedan'' krenite sa mnom. Sa raznih strana počeše da izlaze usijane, uplašene glavice..pa i glavurde. Prolazimo kroz dugačke hodnike i zaustavljamo se pred jednim drvenim vratima braon boje. ''Ovo je vaša mučionica. Izvolite'' - šaljivo reče seda glava. Ulazim kroz ogromna vrata sa jednom simpatičnom devojčicom koja se odmah spotiče i poleće u svoj najveći blam života. Nekako je hvatam i sprečavam pakao njene duše. :D Niko ništa nije video. Ja dobih sestru za ceo život.




Tog prvog septembra nisam ni mogla da zamislim da će me vrlo ubrzo, godinu i par meseci kasnije život odvesti na sasvim drugu stranu. Promena stana, okruženja, grada bila je ništa naspram promene škole. Ponovo isti strah isti osećaj u stomaku, iste okice. Ovog puta samo jedne - moje. Januar, košava, Zemun. Zemunska gimnazija, novi hodnici, nova mučionica, nova vrata i novi životi iza njih. Ulazim, klecaju mi kolena, profesorka geografije me uvodi na moj prvi čas u novoj školi. Sedam u prvu klupu na jedino prazno mesto. 34 x 2 oka me gledaju, skeniraju, proučavaju. Čas nikad duži. Gledam i ja njih. Zvono spasenja se oglašava. Svi mi prilaze i pružaju ruke. Jedni posle pozdrava odlaze na odmor a par njih ostaje i pruža mi pun podršku. Nove sestre.





Srednja škola je za mene bila prekretnica. U svakom smislu. Četiri godine kasnije od onog prvog septembra stojim i sumiram utiske - sjajno iskustvo, jedan grad, jedan stan, nova škola, drugi stan, drugi grad, treći stan, nova škola, mnogo novih lekcija, sati i sati učenja, strah od matematike, veliki odmori, užine, kontrolni, prijateljstva za zauvek, osamnaesti rodjendani, muke sa fizikom, engleski pet puta nedeljno, odbojka na fizičkom, lektire, ekskurzije, tumačenje stihova, radne subote, štrajk prosvetara, zaključivanje ocena, maturski ispiti, maturski rad, diploma, matursko veče, prelepe haljine, dobra muzika, zagrljaji, suze. Pozdravi do sledećeg vidjenja...

Pitanja za vas:

1.Kako vi podnosite činjenicu da sledeće nedelje krećete u školu? 
2.Da li znate da ove školske godine imate raspust u februaru a ne kao nekada u januaru? 
3. Šta očekujete od ove školske godine? 
4. Koji će vam to predmeti najteže pasti za učenje?


Uživajte u svojim školskim danima. Za ono što vas kasnije čeka u životu, školski dani su slatke muke.










Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...