петак, 05. фебруар 2016.

Pričamo petkom: Beogradi i ja III



Prvu epizodu ovog serijala možete pogledati OVDE
Drugu epizodu ovog serijala možete pogledati OVDE



Zimskom raspustu je došao kraj i bilo je vreme da krenem u školu. Moju novu srednju školu. Na preporuku moje sestre odlučila sam se da umesto 10. Beogradske gimnazije ipak upišem Zemunsku gimnaziju. To se ispostavilo kao sjajan potez jer sam je uspešno privela kraju dve godine kasnije ali i zato što sam stekla mnogo dobre prijatelje, za ceo život.  Međutim, sam upis nije bio jednostavan. Po dolasku u školu shvatili smo da nije bila dobra ideja da se ispišem iz stare pre nego što proverim da li ima mesta u novoj školi. Srećom, našlo se jedno mesto i to u II-3, mom nesudjenom razredu. Sekretarica škole je pogrešila i umesto u odeljenje koje ide na nemački upisala me u odeljenje koje ide na ruski. Sreća da sam po dolasku kući pokušala da pronađem na fejsu ljude sa kojima ću biti u razredu. Tako mi je jedna devojka, na moje pitanje ''Kakva je profesorka nemačkog?'', rekla da oni ne idu na nemački. Sutradan, sam pravo otišla kod sekretarice kako bi ona ispravila grešku i smestila me gde treba. Bilo je samo jedno prazno mesto u II-1. Moje.



Odmah posle prvih dana u novoj školi desila mi se još jedna nova stvar. Prvi dečko! :D Zapravo dugo smo se dopisivali i pre mog dolaska u Beograd i ja sam već bila zacopana pre našeg stvarnog upoznavanja. Oboje smo trenirali rukomet i imali smo mnogo zajedničkih tema. Zapravo tako smo se i upoznali - uz pomoć rukometa. Istini za volju, da me ubijete, ne sećam se kako ali znam da je to tema koja nas je spojila. I bio je godinu dana mladji ali daleko iskusniji u vezama. Bili smo kratko zajedno, ne sećam se više ni zašto smo raskinuli, znam samo da sam jedva preživela tu prvu raskinutu vezu, ali je zaista bio dobar prema meni i nosim ga u lepom sećanju, iako naravno, sedam godina kasnije nemam nikakvu emociju prema njemu. 



Sa srednjom školom sam se borila kako sam umela i znala. Moje najbolje drugarice, obe vukovci, Sofija i Andrijana, su uvek bile tu za mene, da mi pomognu, da me nauče i pruže mi podršku. Sofija najviše kad je nemački u pitanju (izvukle smo 5 u četvrtom razredu - i dalje ne znam kako :)...) a Andrijana iz matematike (rešavala mi je zadatke iz zbirke koje sam kasnije učila napamet - ne pitajte kako). Uglavnom, najviše problema mi je zadavala matematika, iz koje u srednjoj nikad nisam dobila više od 3 ( zapravo istina je da sam trojku samo jednom dobila i to u trećoj godini, ali mi je rubrika uglavnom bila puna dvojki :/..........) Jednostavno taj predmet nisam volela jer ga nisam dobro naučila u osnovnoj. Kasnije nije bilo vremena da se ispravlja jer se matematika sa višim razredima samo više komplikuje. Mrzela sam fiziku, hemiju i biologiju a obožavala geografiju, fizičko i istoriju. Premda i iz istorije nisam bila sjajna, uvek sam na kraju imala samo 4. Sve u svemu, bila sam vrlo dobar đak i nisam previše bila opterećena ocenama i prosekom. Gledala sam samo da to završim i konačno se posvetim nečemu što volim. 


Poslednju epizodu ovog serijala o Beogradu i meni, u kojoj ću govoriti o izboru fakulteta i mom životu danas, možete pročitati sledećeg petka! :)







Moja pitanja za vas su:

1. Koji predmeti vas najviše muče u školi ili su vas mučili dok ste išli u školu?

2. Da danas treba da se odlučite za jedna fakultet koji ćete studirati, koji bi to bio?










среда, 03. фебруар 2016.

Q&A - postavi mi pitanje :)



Još prošle nedelje sam najavila Q&A pa je vreme da ga sada i realizujemo :) U komentarima ispod ovog posta me možete pitati bilo šta što vas zanima a ima veze sa mnom :) 
Odgovoriću na sva pitanja! :) 
I kao što naše youtuberke kažu..''Budite kreativni'' :)












понедељак, 01. фебруар 2016.

Instapost


Protekla Instagram nedelja nije bila preterano interesantna ali se nadam da ova hoće :) Imala sam jako puno obaveza i posla da sam najmanje kreirala za sebe. Kreiranje fotografija za tudje naloge ume da bude dosta iscrpljujuće po pitanju kreativnosti. Vrlo često mi se dešava da sve slike koje kreiram pošaljem a sebi ne ostavim skoro ništa. Rešila sam da od ove nedelje jedan dan kreiram za sebe a sledeći za druge i tako u krug. Mislim da tako ni jedna strana neće trpeti. Bez obzira na sve, moj instagram treba da mi je najvažniji. Kako se vama dopadaju ove fotke? Ako me ne pratite na Instagramu možete to uraditi sada: @vesnikproleca :)














недеља, 31. јануар 2016.

Morning at the market


Nedelja je obično dan koji posvećujem sebi, no ova nedelja će biti malo drugačija jer imam puno posla vezanih za fotkanje. Ceo dan ću biti na nogama i radujem se tome. Juče je bio jedan od najgorih dana u ovoj 2016. godini. Osećala sam se jako loše i bila sam užasno nervozna. Stigle su me neke stvari koje sam vešto izbegavala nedeljama pa sam bukvalno ceo dan preplakala žaleći samu sebe. Jutro je počelo sjajno upravo ovom serijom fotografija a onda mi se ceo dan pretvorio u pakao. Nedeljama nisam ja ja, a to se odražava na moju kreativnost i na moje psihičko stanje. Iako su mi se desile neke sjajne stvari i iako sam uživala u mnogim trenucima veći deo ovog januara sam bila nekako nedovoljno slobodna i svoja. Konstantno mi je gužva u kući, jedno dolaze, drugi odlaze i ne možete da zamislite koliko taj tempo ne prija osobi koja je navikla da je konstantno sama. Najlepši deo meseca je vreme koje sam provela sa mamom, konačno posle nekoliko godina je bila kod mene par nedelja i najveći deo tog vremena smo se smejale i pričale i bilo mi je zabavno, Ali uopšte mi ne prija činjenica da ljudi iz moje okoline imaju stav da kod mene mogu da dolaze bez najave, ostaju koliko im se ćefne, da im moj životni prostor služi kao beg od njihovih problema ili čitaonica, mesto za spremanje ispita i prenoćište... Toliko želim da moj život bude ponovo moj, da mi niko bar neko vreme ne dolazi i da me svi ostave na miru.. 

Nije ni važno, sve ovo je privremeno. Ne želim da postanem negativna i zla osoba. Ako je ljudima potrebna pomoć, pružiću im je. Sigurno ću biti nagradjena na kraju ovog mukotrpnog psihičkog puta. Sve što mi se dešava je posledica mojih odluka.  Kad ovaj period prođe doneću nove odluke i uvešću pravila. Moje vreme je meni dragoceno i svako ko to ne bude poštovao neće više biti dobrodošao! #I_CAN


















петак, 29. јануар 2016.

Pričamo petkom: Beograd i ja II


Prvu epizodu možete pročitati klikom OVDE :)


Sećam se kako je izgledao prvi dan mog doseljenja u Beograd. Dovezli su me tata i brat od tetke. Kombi je bio pun mojih stvari, nameštaja i svega što mi je potrebno. U našem stanu već neko vreme nije živeo niko. Bilo je prašine i paučine koju sam trebala očistiti. No, bila sam jako uzbudjena jer sam znala da je ovo moj dom i da ću ovde ostati dugo. Konačno više nisam bila podstanar. Znate, kad ste podstanar morate da vodite računa o mnogim stvarima. Iako plaćate prostor u kom živite non stop ste svesni činjenice da to nije vaše, čak iako nemate gazdu nad glavom 00-24. Istini za volju, bila sam podstanar svega oko godinu i po dana, i zaista mi je prijalo ali ona osećaj kad znate da ste u svom domu je neprocenjiv. Dugo, sigurno par godina, mi je trebalo da se opustim po pitanju toga. Koliko mi je puta samo mama izgovarala ''Pa premeštaj, to je tvoja kuća sine'' ili ''Kreči, farbaj, igraj se..slobodno kako želiš''..


Ubrzo pošto smo rasporedili nameštaj tata i brat su otišli i ja sam konačno ostala sama. Krenula sam od kuhinje. I pored gomile hrane, začina, tanjira..ma svega što je mama spakovala, morala sam da stavim torbu na rame i prošvrćkam obližnjim marketom, kao velika. O kako mi je to mesto, na koje danas svakoga dana odlazim, bilo nepoznato tada. Sa punim kesama, uglavnom nepotrebnih stvari, vratila sam se kući i počela da živim svoj san. 




Nikad mi u životu čišćenje i raspremanje nije lakše palo. Mogla sam da kreiram svoj prostor i svoje vreme kako želim i da ne strepim od poziva gazde ili gazdarice i njihovog dolaska. Stvari na pod? Može. Gola po kući? Može. Bojkot pranja sudova? Nema problema. Niko mi ne može ništa! 



Obožavala sam činjenicu da mogu da šetam ulicama a da ne srećem osobe koje poznajem. Ovaj grad mi je bio tako velik i tako nepoznat i tako savršen za istraživanja. Još uvek je bio raspust i ja sam sa nestrpljenjem čekala da se upišem u svoju novu srednju školu. Bila sam uzbudjena i preplašena u isto vreme. 



*nastavak priče o Beogradu i meni, upisu u srednju školu, prvom momku i još nekim sitnicama  vas čeka sledećeg petka! :)




Nadam se da vam se post dopao :) Danas nemam pitanja za vas već samo jednu molbu... :) Pošto se moja Ema već našla na spisku za BalkanTube Fest pozivam vas da glasate i za meni veoma dragu blogokoleginicu Tijanu Minić :) Dakle na OVOM linku dođite do kraja liste, čekirajte other i upišite isto što i ja na slici ispod :) 

























четвртак, 28. јануар 2016.

Beauty of Seagulls


Već sam vam najavila da će u ovoj godini biti više tematskih postova po pitanju fotografije. Vrata Beograda sam vam već pokazala u ovom postu a danas za vas imam prelepe, bele galebove. Galebovi na vodi su mi oduvek simbol lepote, gracioznosti, moćnosti.. Nije ih bilo lako uhvatiti u pokretu ali je svakako bilo zanimljivo :) Nadam se da vam se dopada :) 



















Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...