Milion razloga V

12:00


Prethodna poglavlja pogledajte klikom OVDE.




Milion razloga

Poglavlje V


Irena samo što se vratila sa predavanja kad je neko pozvonio na vrata. Zvuk zvona ju je uznemirio pošto je već imala savršeno isplanirano veče. Nina je rano ujutru otišla kod svojih te je Irena imala je čitav stan samo za sebe. Iako je volela da deli imala je trenutke kada joj je bio potreban savršen mir i pet minuta slobode. Planirala je da spremi ukusnu večeru i pripremi toplu kupku. Ne listi je već imala dva nova Netflix filma - idealno veče u kom neće pomisliti na njega. Sve je savršeno spremno da joj odvuče pažnju. Već je preživela jedno nejavljanje, preživeće i drugo. Ali sledeći put kad ga sretne, ako ga sretne.. neće pokleknuti. Ono u kolima, od pre neko veče, bio je samo trenutak slabosti. Danilo definitivno nije prava osoba za nju. Ona ne voli neodgovorne muškarce i kukavice koji se plaše veze. 
''Momenaaat.'' uzviknula je kad je neko ponovo pritisnuo zvono, ovaj put duže. Srećom da se nije već raspremila u trenerke i muške majice, kako je obično volela da bude obučena kući, inače bi osoba koja zvoni čekala poprilično dugo. Zvono se ponovo oglasilo. Irena bi u svakoj drugoj situaciji prvo proverila ko zvoni kroz špijunku ali sad se već zabrinula jer je neko baš legao na zvono pa je otvorila odmah. Na vratima je stajao on, desnom rukom naslonjen na okvir. Crven, uznemiren, slomljen od bola gledao je u pod a zatim je podigao pogled ka njoj. Bila je užasnuta što ga vidi takvog i to tu,  na njenim vratima. Zaboravila je sve što je sebi obećala. Želela je samo da ga zagrli i uteši.
''Danilo..''
''Irena.. Ja..''
''Jesi li dobro?''
''Mogu li da uđem?'' upitao je.
Sve joj je govorilo da to nije dobra ideja. Ali nije mogla protiv sebe. Nije ga mogla ostaviti pred vratima u takvom stanju.
''Naravno, izvoli, uđi.''
Danilo je ušao a Irena je za njim zaključala vrata. Kada se okrenula stajao je na sred prostorije - spreman. Potpuno spreman da je voli. Da u njoj nađe utehu i beg od stvarnosti, od sveta, od bola, od sebe samog. Nije čekao dozvolu. Zgrabio ju je i po njoj prosuo kišu poljubaca, gubeći se u njoj. Nije imala vremena da razmišlja o tome kako mora tome da se odupre. Želela ga je isto koliko i on nju. Ponovo su se teturali po stanu i obarali stvari. Samo ovog puta nije bilo poziva koji bi ih zaustavio. 


Kada se probudila već je prošla ponoć. Danilo ju je posmatrao ležeći na boku. Gledao je i upijao njene crte lica, mladeže, pege. Nije odavno osetio želju da ostane. Obično bi već bio u svom stanu ali večeras se osećao drugačije.
''Koliko dugo me već proučavaš?'' upitala je Irena sanjivo.
''Nedovoljno.'' odgovorio je Danilo uz osmeh.
''Gladan?'' upitala je.
''Čega?'' pitao je šaljivo i to joj je izmamilo osmeh.
''Bio si dobar, spremiću ti nešto ukusno.''
''Dobar? Samo dobar?'' dobacivao je dok je Irena odlazila ka kuhinji.
''Ne laskaj sebi, probala sam i bolje.'' slagala je kroz šalu.
''Šta ćeš da spremiš?''
''Piletinu.''
''Mljac. Doći ću da ti pomognem.'' rekao je dok se pridizao iz kreveta.
''I bolje bi ti bilo.'' Dobacila je Irena.



Dok su večerali neobavezno su ćaskali. Irena je prvi put spavala sa muškarcem a da pre toga nije mnogo znala o njemu. Nije bila tip osobe koja bi spavala sa bilo kim zbog samog seksa. Za nju je taj čin uvek imao više značenje. Kod Danila je stvar bila obrnuta. Seks je za njega bio zabava. Strast. Znoj. Užitak. I ništa više od toga. Pričali su o vremenu, fakultetu, poslu, prijateljima. Ali se nisu dotakli razloga zbog kog je Danilo večeras došao na njena vrata. Raspoloženje mu se vidno popravilo, izgledao je zadovoljno, nasmejano. Nije želela da potegne tu temu ali je znala da je sad pravi trenutak. Sutra već neće biti.
''Danilo, šta te je dovelo na moja vrata večeras?'' pokajala se odmah pošto je izgovorila tu rečenicu kada je osmeh sa njegovog lica iščezao a koža promenila boju. Čelo mu se naboralo i u sekundi je izgledao najmanje pet godina starije. Postao je nekako tmuran i mračan. Osetila je kako joj se hladan znoj spušta niz kičmu. Zašto je morala da pita?
''Bol.''
''Bol?''
Ćutao je, gledajući u pod.
Uhvatila ga je za ruku, poljubila i povela u spavaću sobu. Nije želela da pita dalje. Svukla mu je otkopčanu košulju i nežno ga ljubila po vratu i grudima. Stajao je potpuno nepomično. Obišla je oko njega i masirala mu leđa spuštajući mu poljupce duž kičmenog stuba. Danilo se osećao potpuno poraženim. Bio je vlasništvo ove žene. Naglo se okrenuo i grubo je gurnuo uza zid. Šakama joj je uhvatio majicu na grudima i pocepao. Grubim poljupcima parao joj je kožu od vrata, preko grudi pa sve do intimne zone. Zatim se ponovo vraćao gore do njenog usplamtelog lica, napadajući je kao divlja zver. Irena je gorela od želje koja joj se javljala duboko u utrobi. Osetila je koliko je spreman da je uzme tu, stojeći, i znala je da će se upravo to i desiti.


Kada je ujutru Danilo otišao, jedino što je osećala, pored te silne opuštenosti tela, bio je umor. Bio joj je preko potreban san. Činilo joj se da je tek uhvatio prvi san kada je čula zvono. Nije imala želju da ustane ali je neko bio uporan, što je podsetilo na sinićno iznenađenje na vratima i izmamilo joj osmeh. Odvukla se do vrata sanjiva i raščupana. Kada je otvorila ugledala je Danila. U trenutku su oboje bili pomalo šokirani. Ona jer je stajao na vratima a trebao je biti na poslu a on zato što je izgledala identično kao kada ju je jutros ostavio.
''Danilo, otkud ti ovako rano?'' 
''Rano? Pet i dvadeset je, rekao sam ti da ću doći posle posla.''
''Molim?! Kako pet i dvadeset? Malopre sam legla...'' rekla je ali ju je prekinuo.
''Prespavala si ceo dan?! Da li si jela nešto danas?'' pitao je Danilo ulazeći u stan.
''Ne, kažem ti da sam malopre legla..samo što je to malopre... izgleda bilo jutros oko pola devet.'' rekla je sanjivo i bunovno.
Danilo je glasno nasmejao.
''Malena, pa ti si prespavala čitav jedan dan. Moraću malo da te štedim večeras.''
''Ne?.... Nećeš?'' razočarano je i sanjivo govorila Irena.
Danilo je počeo da je skida. Osetila je nalet adrenalina i za sekundu se prilično razbudila pokušavajući da ga poljubi.
''Aaa ne, ne.. ne ta vrsta skidanja. Skidam te jer te vodim pod tuš.''
''Neee...'' bunila se Irena kada je njen nalet adrenalnia postao lažna uzbuna.

Pola sata kasnije izašla je iz kupatila potpuno osvežena. Bila je u šarenom bade mantilu, sa peškirom na žute pruga na glavi. Ulaskom u dnevnu sobu unela je miris jagode i bora. Danilo je podigao pogled sa svog telefona kada je osetio da je ušla u prostoriju. 
''Fantastična kombinacija dezena i boja.'' prokomentarisao je. 
''Je l' da da jeste? To i ja stalno govorim.'' uzvratila je na njegovu opasku i produžila do spavaće sobe da se presvuče. Kada je počela da traži idealnu kombinaciju po svom ormanu shvatila je da ne zna za koju priliku da se obuče.
''Heeeej, a gde me vodiš?''
''Na večeru?''
''Znam, nego šta da obučem? Nešto elegantno ili nešto opušteno? Ili nešto smelije? Šareno ili jednostavno, haljinu ili pantalone, štikle ili ravno?'' neodlučno je nabrajala Irena. 
''Kreni gola.'' dobacio je Danilo iz dnevne sobe.
''Podsmeva mi se.'' pomislila je. Zatim je otvorila fioku sa donjim rubljem. Konačno je došao trenutak da upotrebi taj crni čipkani komplet koji joj je Nina kupila za rođendan. Obukla ga na sebe i pogledala u ogledalo. Stajao je kao saliven. Rešila je da malo zapali vatru i elegantnu crnu haljinicu ponela je zajedno sa štiklama u kupatilo. Prošla je kroz dnevnu sobu samo u donjem vešu, namerno, da mu vrati za ono podsmevanje od malo pre. ''Misliš da će mi na ovo cipele biti dovoljne? Da haljinu ne oblačim?'' Danilo je zinuo. Osetio je nelagodnost i želju. Stajala je na sred dnevne sobe u super seksi izdanju. Sekunda ga je delila od cepanja tih krpica i uzimanja je na podu dnevne sobe. Ali se odupreo naletu strasti, spustio pogled na telefon i dodao: ''Mislim da sam za dress code rekao gola.'' 

Oko pola sedam, izašla je iz kupatila, skockana od glave do pete. Obukla je malu crnu haljinu do kolena, čarape u boji kože, bordo potpetice i bordo blejzer. Oko vrata je stavila elegantu oglicu a kosu je raščešljala na blage lokne. Imala je gotovo neprimetnu šminku, potpuno svedenu. Za kraj je dodala par kapi svog omiljenog parfema. Danilo je gledao i proučavao slike po zidovima kada je izjavila da je spremna. 
Koliko je savršena, pomislio je. 
''Kakav outfit za hasanje pice.'' prokomentarisao je Danilo.
''Moolim?!'' uzviknula je Irena.
''Šalim se, vodim te na nešto jače. Trebaće ti.''
Osetila je naboj u preponama kada je to izgovorio.

Kada su stigli u restoran Irena je salutirala u sebi jer je sjajno potrefila odevnu kombinaciju. Prvo je ušao Danilo a zatim i ona. 
''Za Vas po običaju gospodine Jakovljević? upitao je konobar.
''Ne, sto za dvoje ovaj put.'' rekao je Danilo pružajući ruku Ireni.
''Vau, još jedna nova informacija svetice - lik s kojim si već tri puta spavala je upravo dobio i svoje prezime pored imena.'' govirila je u sebi Irena. 
Kada su se smestili za sto Irena je prokomentarisala: ''Totalno sam promašila dress code, stvarno je trebalo da dođem gola.'' 
To je izmamilo osmeh na Danilovom licu.
''Pa šta mi preporučuješ gospodine Jakovljeviću?'' upitala je uzimajući meni.
''Kuvar je vrhunski. Šta god da poručiš biće to najlepše jelo koje si ikada probala.''
''Mora da je kuvar žena čim joj deliš takve komplimente?''
Danilo je podigao levu obrvu i upitno je pogledao.
''Šta kažeš na Njoke u gorgonzoli?'' upitala je Irena.
''Slabo. Punjeni file na kajmaku je za tebe.'' dodao je Danilo gledajući u jelovnik.
''Šta fali Njokama?''
''Ništa, ali tebi će faliti snaga ako to poručiš.''
''A zašta će mi trebati tolika snaga?'' izazivala je Irena.
''Hoćeš da ti pokažem ovde? U restoranu?''
Irena je zadrhtala.
''Da li ste se odlučili?'' upitao je konobar u pravi čas.
''Za mene pileći file u sosu od pomorandže, povrće na grilu i grčku salatu.'' rekao je Danilo.
''Za Vas?'' upitao je konobar pogledavši u Irenu koja nije skidala pogled sa Danila.
''Njoke u gorgonzoli.'' odgovorila je Irena.
''Još nešto?'' upitao je konobar.
Posle par sekundi tišine, neskidajući besan pogled sa Irene, Danilo je izgovorio: ''Ne, to je sve.''

Konobar se udaljio a njih dvoje su i dalje bez reči gledali jedno u drugo. Irena je znala da ga je izazvala. Videla je to u njegovim očima. Ali šta je sad tu pa velika stvar što je poručila ono što joj se jede a ne ono što je on zamislio. To je njen tanjir i njen stomak. Njeno razmišljanje Danilo je prekinuo naglim ustajanjem i odlaskom u toalet. 

Nije ga bilo skoro deset minuta kada je konobar doneo prvo jelo. Irena se zahvalila, i pošla ka toaletu da potraži Danila. Do toaleta je, iz glavnog predvorja, vodio dug hodnik duž kojih je bilo nekoliko vrata sa obe strane. Kada je došla do pred sam kraj hodnika, otvorila su se poslednja vrata i neko ju je snažno povukao u mrak hladne prostorije. Nije stigla da vrisne, ni da odreaguje jer se sve desilo previše iznenada i previše brzo. Osetila je njegov miris i njegove usne na svom vratu i svojim usnama. Nije videla ništa ali je poznavala njegov uzdah i dodir. Skinuo joj je sako i kroz zube govorio: ''Zašto ti je toliko dugo trebalo?'', ali joj nije dao da odgovori. Nastavio je da je grabi rukama, usnama, telom. Ponovo je bio ista ona divlja zver koja je napada. Osetila je skupljanje u preponama i pre nego što joj je pocepao čarape. U jednom pokretu našla se na podu ispod njega. Zatim je naglo zastao. Pridigao se, namestio kravatu i rekao: ''Do vraga, nisi ništa jela.''


Kada su se vratili za sto, večera je već bila poslužena. Danilo je navalio na hranu iz svog tanjira dok je Irena i dalje bila u šoku. Kako se samo usudio da je tako namami u ostavu ovako luksuznog restorana, da joj cepa čarape u mraku nepoznate prostorije i da na kraju samo odustane i ostavi je na ivici. 
''Jedi.'' rekao je Danilo presekavši joj misli.
Nastavila je da gleda u tanjir.
''Ostaćemo ovde sve dok ne pojedeš a siguran sam da ti se žuri koliko i meni.''
''Uopšte mi se ne žuri, planiram da celo veče ostanem u gradu.'' rekla je Irena, spremna da mu vrati milo za drago.
Danilo joj je prosledio upitni pogled. ''Kako to misliš? Želiš da radimo nešto drugo?''
''Da, evo baš večeras mi se šeta. I ide mi se u neki bar. Piju mi se kokteli. Požuri ti sa jelom Jakovljeviću, neću te čekati ako završim prva.'' rekla je navalivši na prukusne njoke.


Kada su napustili restoran Irena je shvatila da šetnja više nije najbolja opcija jer nije imala čarape i bilo joj je poprilično hladno ali se držala plana da ga kazni za scenu iz ostave tako što će odugovlačiti odlazak u krevet te večeri. Znala je da bi, da se on pita, odmah pošli kući ali sada je ona vodila igru. ''Pa obzirom da sam ostala bosih nogu, preskočićemo šetnju. Idemo pravac u moj omiljeni džez bar!'' Kada su seli u kola Danilo je bio prilično zamišljen i povučen. Pomislila je da je verovatno ponovo napravila grešku kao sinoć kad ga je pitala za razlog zbog kog je došao na njena vrata. Što su se dalje vozili izgledao je sve tmurnije. ''Ako ne želiš da idemo u bar ne moramo.'' Prokomentarisala je Irena. On je i dalje samo ćutao i gledao ispred sebe. ''Danilo...'' I dalje nije bilo reakcije. Te njegove promene raspoloženja kada mu nešto nije po volji išle su joj na živce a opet u tim trenucima izgledao je toliko nesrećno da nije mogla ništa da kaže. I o kakvom je to bolu govorio pitala sa Irena.

''Za mene jedan Martini!'' sa osmehom na licu uzviknula je Irena sedajući na barsku stolicu. ''Za Vas?'' upitao je konobar gledajući Danila koji je skenirao prostoriju. ''Koka Kolu.'' 
''Koka Kolu?'' kroz smeh je govorila Irena.
''Vozim.''
''O da, bezgrešni Danilo.''
Samo ju je pogledao.
Posle par gutljaja Irena je već imala više hrabrosti nego nekoliko minuta ranije. ''Dobro, hoćeš li mi sad reći zašto si juče došao kod mene? Ne, ne, ustvari zašto se nisi javljao danima i s kojim pravom si došao na moja vrata sinoć?''
''Mislim da nije ni vreme, ni mesto da pričamo o tome.''
''Je l'? Da li će ikada biti vreme i mesto da pričamo o tome? Znaš mogla sam da ti zalupim vrata ispred nosa, jer si to i zaslužio!''
Danilo je pogled na kratko vratio ka njoj pa ponovo počeo da proučava masu u baru.
''Čekam odgovor.''
''Došao sam na tvoja vrata... jer...jer nisam imao gde da odem. Izdao sam najboljeg prijatelja i povredio svog oca. Kad sam seo u kola samo mi je jedna osoba bila na pameti.''
''Koja?''
''Ti Irena, dođavola, ti. Idemo odavde.'' rekao je zgrabivši je za ruku.
''Gde ćemo?''
''Idemo kod mene.''
''Gde živiš?''
''Nedaleko odavde.''


Danilov stan je bio potpuno siv, hladan i bezličan. Nije bilo nikakvih znakova normalnog života u njemu. Delovao je kao hotel, mesto za prenoćište - moderno i uređeno, sa ogromnim prozorima i fantastičnim pogledom na grad ali hladno. ''Imam nekog vina u frižideru. Raskomoti se dok donesem.'' rekao je i otišao u kuhinju. Irena je odmah izula potpetice koje su je već ubijale. Skinula je sako i spustila ga na veliki sivi trosed. Pogledom je proučavala mesto u kom je Danilo živeo. Nije joj bilo jasno kako je neko mogao da živi u nekom prostoru a da mu ne da lični pečat. Na trenutak je pomislila da možda baš ovo i jeste Danilov lični pečati - hladnoća, sivilo.. ''Ne dopada ti se?'' upitao je dok ju je posmatrao kako se bosa kreće po parketu. ''Ne, ne..lepo je. Samo...Koliko dugo živiš ovde?'' 
''Godinu dana.''
''Stvarno? Čudno.''
''Zašto?''
''Nemaš ni jednu sliku, ni jednju knjigu, ni jednu biljku...''
''Biljke su za slabiće. Mogu ja i sam.'' rekao je kroz šalu.
''Gde si živeo pre nego što si se doselio ovde?''
''Nigde.''
''Kako nigde?''
''Bio sam na ratištu.''
''Koliko dugo?'' upitala je uzimajući svoju čašu vina iz njegove ruke.
''Dugo.''
''Dugo?''
''Pet godina.''
''Pet godina?''
''Da.''
''Zašto si se vratio?''
''Zato što sam zamalo poginuo.''
''Kako?''
''Bili smo oteti od strane jednog sudanskog plemena.''
''Koliko vas?''
''Ivan i ja.''
''Kako ste se izvukli?''
''Ne znam ni sam. Znam samo da smo se zakleli da se nećemo vraćati na ratište.''
''Zašto si odabrao vojsku?''
''Ne znam, zato sam se školovao.''
''Školovao si se sa željom da ideš u rat?''
''Ne.''
''Nego?''
''Školovao sam se da branim svoju zemlju.''
''Kako si onda počeo da ratuješ za druge?''
''Hoćeš li još vina?''
''Ne.''
''To je bio moj izlaz. Rat je bio jedino mesto gde sam u tom trenutku želeo da budem.''
''Šta se desilo?''
''Poginuli su. Moja majka i moj mlađi brat su poginuli.''
Odjednom je prostorija postala još hladnija. Tišina je postala toliko glasna da joj se koža ježila. Osetila je potrebu da ga zagrli dok je nepomično stajao gledajući kroz prozor sa čašom u ruci. Prišla mu je lagano i obgrlila ga sa leđa. Ispustio je uzdah i svojom rukom preklopio njenu na svojim grudima. 

Sledećeg jutra probudila se prva. Potpuno bezbrižno i mirno je spavao na stomaku dok ga je posmatrala. Sinoć je bilo drugačije. Posle onog bolnog priznanja i par čaša vina Danilo je bio mnogo nežniji. Bilo je vatre ali je ovaj put bilo drugačije. To nije bio sam seks. Bilo je to vođenje ljubavi. Lagano, sporo, ali sa istim efektom i zadovoljstvom. Rešila je da ode i pripremi nešto za doručak. Bio je u pravu - njoke su bile preslabe. Otvorila je orman i iz njega izvukla Danilovu crnu trenerku i sivu majicu a zatim se uputila ka kuhinji. Otvorila je frižider i u njemu zatekla veliko ništa. Samo par konzervi piva i flaša vina. Bez hrane. 
''Bože, šta ovaj čovek jede?'' izgovorila je sebi u bradu.
''Moram do prodavnice.. Ili da poručim nešto? Kako da poručim, ne znam ni gde sam tačno. Mora da ima negde neki račun na kome piše adresa...'' razmišljala je naglas i počela da traži po dnevnoj sobi. Otvarala je redom fioke na beloj komodi na kojoj je stajo televizor. U jednoj se nalazila uramljena slika na kojoj je Danilo sa svojom porodicom. U tom trenutku joj je bilo neprijatno što to radi, verovatno je ram spustio u fioku jer nije želeo da ga vidi. Tešila se time da neće ni saznati da je naletela na to pa je zatvorila fioku i prešla na drugu. U drugoj je bila gomila otvorenih koverti pristiglih na Danilovo ime. Zgrabila je prvu da pročita adresu a onda je videla da u gornjem desnom uglu koverte stoji plavi pečat Ujedinjenih Nacija. To pismo mora da je stiglo poslednje obzirom da je bilo prvo na dohvat ruke. Nećkala se i ipak odlučila da izvadi pismo koje je bilo unutra. 


~
UNMIS

United Nations Mission in the Sudan

MISSIVE

Mr. Jakovljević, we are glad to hear that You will join us in the new tour for the UNMIS.
Your arrived date is November 12, 2015 and Your release date is July 12, 2016

Thank you for being part of United Nations Missions...
~

Oblio ju je hladan znoj. Rekao je da su se zakleli da više neće ratovati. Osećala je spokoj zbog toga ali sad..Srce joj je lupalo kao kod srne koja beži pred predatorom. Kolena su joj klecala pri pomisli da on uskoro odlazi na ratište. Nije mogla da čita dalje. Spustila je pismo na komodu, zgrabila svoju tašnu, stvari i sandale i napustila stan.













You Might Also Like

21 коментара

  1. Perfektno!!Samo nastavi ❤☺

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Ocu daljeee!!!! Aaa savrseno

    http://maggieblogspot.blogspot.hr/?m=0

    ОдговориИзбриши
  3. Savršeno...obaraš!Jedina zamjerka što moram cijeli tjedan čekati za nastavak, ali isplati se, baš sam se uživila. Svaka čast i još puno nastavaka sage o Ireni i Danilu. :*

    ОдговориИзбриши
  4. Savršeno...obaraš!Jedina zamjerka što moram cijeli tjedan čekati za nastavak, ali isplati se, baš sam se uživila. Svaka čast i još puno nastavaka sage o Ireni i Danilu. :*

    ОдговориИзбриши
  5. POČINJEM DA GUBIM ARGUMENTOVANE KOMENTARE. Devojko draga, oduševljena sam.Jedva sam čekala nastavak.

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
  6. Procitah u jednom dahu! Ovo je fenomenalno, zelim nastavak sto pree. *O*

    ОдговориИзбриши
  7. U jednom dahu! Sta je "50 nijansi sive" u odnosu na ovo? Pih, crno ispod nokta.
    Bravoooo

    http://www.maya1985.com/?m=1

    ОдговориИзбриши
  8. Pa ti mene ubijas! Gora si od turskih serija koje prekinu kad je najzabavnije... :D
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)

Subscribe