Milion razloga III

12:00



Prvi deo priče o Ireni i Danilu možete pročitati OVDE.
Drugi deo priče o Ireni i Danilu možete pročitati OVDE.


Milion razloga 

Poglavlje III


''Dakle, Irena, utvrdili smo da imaš ličnu kartu. Potrudi se da je sledeći put poneseš sa sobom.'' zaključio je Danilo.
''Bilo je slučajno. Gužva, spremanje, izlazak..''
''Da, razumem. Ali to nije opravdanje. Zamisli da je na dužnosti bio neko drugi...''
''Zamišljam.''
Pogledao ju je začuđeno.
''Mislim, jasno mi je.'' odgovorila je sakrivajući osmeh.
Pošto je u vazduhu ostala praznina, Danilo ju je presekao zamolivši Irenu da mu da čašu vode. Dok je bila u kuhinji i dalje je razgledao stan. Irena je očigledno volela fotografije. Imala ih je svuda po stanu. Sa putovanja, iz izlazaka, bilo je i onih prazničnih ali ni na jednoj nije bila sama. Uvek je bila okružena drugim ljudima i sa velikim osmehom na licu.
''Gledaš moje fotografije?'' Upitala je dok je izlazilia iz kuhinje, noseći čašu vode.
''Da. Imaš ih dosta.''
''Da, volim što čuvaju trenutak. Vidiš, recimo ova, pokazala je na jednu uramljenu fotografiju, nastala je u Pragu u jednom prilično skrivenom restoranu, nedaleko od Karlovog mosta. Nina, Lena, Jovan, Aca i ja. Tad sam prvi i poslednji put probala pivo. Bilo je to neverovatno putovanje.''
''A ova?'' upitao je pokazujući na sliku na kojoj su bili Irena i gomila dece.
''Ta mi je posebno draga. Napravljena je dok sam volontirala u domu za nezbrinutu decu. Zapravo, na toj fotografiju su ostavljena bolesna deca. Roditelji su ih se odrekli po rođenju jer nisu zdrava.'' odgovorila je tužno.
''Uh, to je baš tužno. I ti si tamo volontirala?''
''Da, radila sam za Crveni krst kad su bile poplave pa su nas i posle toga zvali. Da li si ti učestvovao u spašavanju kad su bile poplave? Naravno da si učestvovao i ja svašta pitam.'' izustila je, pomalo postiđena.
''Mmm zapravo nisam.''
''Nisi?'' upitala je iznenađeno.
''Ne, nisam. U tom periodu sam bio na ratištu u Južnom Sudanu.''
''Molim?! Policajac na ratištu?! U Južnom Sudanu?'' govorila je zabezeknuta.
Uzvratio joj je sa osmehom. ''Zapravo, ja nisam policajac, već vojnik, specijalac. Samo trenutno radim sa policijom.''
''Ti si vojnik? O Bože..''
''Postoji problem? I vojnike ćeš da vređaš? Sreća da sam na dužnosti.'' rekao je uz smeh.
Irenina faca se ponovo skamenila. Kada se pribrala počela je da brblja: ''Što se toga tiče, khm, šta si mislio pod onim Da nisam na dužnosti zapušio bih ti ta usta? Jer ta rečenica mi je zaparala uši i u kolima i prilično me prepala. A sad si pomenuo ponovo nešto slično, pri tome nisi uopšte policajac a ja sam te primila u stan i ispričala ti...'' nije stigla da završi. Danilove usne su već bile na njenima. Bio je to kratak ali veoma snažan poljubac. Kada se odmakao rekao je uz osmeh: ''Na to sam mislio.'' 

Irena je na sekundu bila paralisana od snažnog osećaja u stomaku i lupanja srca. Spustila je pogled na pod a zatim ga ponovo vratila gore, gde se susreo sa Danilovim. Osetila je vatru. Osetila je svaki atom svoga tela. Vazduh je postao i lepljiv i suv, kao da će da eksplodira. Danilo je progutao knedlu i ponovo spustio svoje usne na njene. No, ovaj poljubac je bio duži i dublji. Daleko strastveniji. Teturali su se po stanu ljubeći se i obarajući stvari sve dok ih nije prekinuo zvuk Danilovog telefona. Pokušao je da ga ignoriše ali je znao da je na dužnosti i da mora da se javi. 


''Halo? Da. Dobro. Dobro. Da. Razumem. Dobro. Kada?  Važi, dolazim.'' dok je završavao razgovor Irena je već otišla do kupatila. Srce joj je i dalje lupalo a odraz  u ogledalu jasno je govorio zašto. Bila je crvena i prilično raščupana. Zagledavši se u svoje oči shvatila je da joj se ovako nešto nikada ranije nije dogodilo. Osetila je nešto veoma snažno i veoma..drugačije. 

Kada je spustio slušalicu krenuo je da potraži Irenu. Vrata od kupatila su bila otvorena a ona je stajala i izgubljeno gledala u svoj odraz. ''Jesi li okej?'' upitao je Danilo. 
''Da, naravno. Mislim, nisam navikla da u stan dovodim nepoznate muškarce, policajce koji su vojnici i to. Naročito ne da se ljubim s njima ako pre toga ne saznam njihovo ime.'' Danilo se glasno nasmejao. ''Ta činjenica me raduje.'' Pružio joj je ruku i rekao: ''Danilo, drago mi je.''


Kada je Danilo otišao, bacila se na svoj krevet i uronila glavu u jastuk. Znala je da te noći za nju neće biti sna. Međutim osmeh nije mogla da skine sa lica. Jedva je čekala da se Nina vrati pa da joj sve detaljno ispriča. 


Obzirom da ju je umor i san stigao tek rano ujutru pošto je sve ispričala Nini, rešila je da sebi da oduška tako što je ugasila alarm negde oko 9h i nastavila da spava. Probudila se prilično kasno, oko pola tri. Kada je shvatila da ono sinoć nije bio san, ni maštarija zgrabila je telefon da vidi da li joj je Danilo pisao. Međutim poruke nije bilo.
''Verovatno i on spava. Radio je noćnu smenu.'' pomislila je u sebi. Ustala je i otišla do frižidera. Trebalo joj je nešto da prezalogaji i da se razbudi. Dok je pravila sendvič razmišljala je o obavezama tog dana. Trebalo je da ustane ranije i ode u čitaonicu da uči za predstojeće kolokvijume. Ali je bila previše uzbuđena oko onog što se desilo sinoć. Osećala je da nema mira u mestu i da jedva čeka da joj stigne poruka. Čačkala je telefon na svakih pet minuta ali Danilove poruke nije bilo.

Dan se prilično odužio. Iako je trajao kao i svaki drugi Ireni je delovalo da traje čitavu večnost. Ni knjiga, ni film, ni kratka šetnja, ni razgovor sa mamom nisu joj pomogli da skrene misli. ''Zašto se nije javio? Da li je ukucao dobar broj? Ma jeste, cimnuo me je na njega da mi ostane njegov. Da mu se nešto nije desilo? Možda bih ja trebala njemu da pišem?'' razmišljala je u sebi. 
''Ne, Irena.. Ne! Znam tu facu, posustaješ. Na ivici si da mu pišeš, ali ne, daj mi telefon, odmah.'' govorila je Nina.
''Ali..'' 
''Nema ali, telefon. Znaš pravila. On prvi piše ako želi nešto. Ti si dama. Ti čekaš. Ti ne pišeš prva. Ti zavodiš, on osvaja. Jasno?''
''Daa, hvala ti.'' rekla je Irena pružajući joj telefon. Iako joj je bilo veoma teško znala je da je tako najbolje. Nina i ona su imale sveto pravilo za ovakve situacije. Obećale su jedna drugoj da neće dozvoliti poniženja zbog muškaraca.

Drugi dan Danilovog ne javljanja prošao je nešto brže ali je Irena i dalje bila uznemirena. Postavljala je sebi gomilu pitanja i bila ometena u svemu. Ništa nije mogla da uradi kako treba. Filmovi i kokice su joj na trenutak skrenuli pažnju ali sa knjigom i učenjem nije imala šanse, koncentracija je bila ispod nivoa.

Trećeg dana od njihovoh susreta shvatila je da će taj dan biti presudan. Ili će se tada javiti ili neće nikada. Odlučila je da će još danas sebi da dozvoli ovakvo stanje a od sutra, a ko se ne javi, zaboravlja na Danila. Iz faze ushićenosti, preko faze razočarenja ulazila je u fazu besa. 

Međutim, Danilo se nije javljao ni narednih dana. Većinu vremena je uspevala da ne misli na njega ali joj je dolazio u misli s vremena na vreme a zatim bi ga na svoj način iz tih misli oterala. Nije bio vredan njenog vremena. Morala je da se skoncentriše na učenje i spremanje kolokvijuma. ''Zašto bih ja mislila o njemu sada? Ko zna gde je i s kim je, kao da me se uopšte seća. Nije se udostojio ni da se javi. Znači da ne želi. I ja treba da padnem kolokvijum zato što me neko ne želi? Ma važi!'' govorila je sebi u ogledalu.
''Pričaš sama sa sobom? Nije valjda dotle došlo?'' upitala je Nina.
''Nije, samo raščišćavam račune u svojoj glavi.''
''Uuu ta faza je gadna ali delotvorna.'' dobacila je Nina kroz osmeh. ''E slušaj, da ti skrenem pažnju, večeras sam, posle sto godina na nekom dečijem rođendanu, animator. Hoćeš sa mnom? Plaćaju fino a treba nam novca. Ajdeeeee. To je samo dva sata. A i skrenućeš misli.'' 
''Ahhh, dobro. U koliko?''
''Moramo da budemo u Stelurnu pre 18h''
''Deal.'' odgovorila je Irena.


~
''Jelena, kako si rekla da se zove ta igraonica gde pravite?'' upitao je Danilo svoju sestru. ''Stelurno, na Vračaru je, čim prođeš Pivo i kobaje. Hoćeš umeti da se snađeš?'' zabrinuto je upitala Jelena. ''Ti mene pitaš hoću li uspeti da se snađem? Ajde beži tamo.'' kroz osmeh joj je odgovorio Danilo i prekinuo vezu.

~

''Pa kako se zove naša lepa slavljenica?'' upitala je Irena.
''Iva.'' odgovorila je malena devojčica.
''A koliko Iva puni godinica?'' nastavljala je Irena.
Četiri prsta pokazala joj je Iva.
''Jaoo, pa sad ćeš da budeš velika devojčica. I imaš najlepšu haljinu na žurci.'' govorila je Irena koja je pokušala da se sprijatelji sa malom Ivom. Nije joj prvi put da radi kao animator. Tokom svojih studentskih dana radila je sve i svašta kako bi plaćala troškove i kupovala hranu. Još na početku studiranja počela je da vikendima animira decu na rođendanima, uživala je u tome ali je u poslednje vreme, zbog obaveza na fakultetu sve manje radila. Bila je na poslednjoj godini i mnoge stvari je privodila kraju.

Deca su polako pristizala i Irena i Nina su imale sve više posla. Glumile su, pevale, spuštale ih niz tobogan, vodile na trambolinu... Irena je bila okrenuta leđima kada je Danilo ušao na rođendan. Nina ga je ugleda prva a zatim je prišla Ireni. 
''Irena, samo polako sada, molim te da se kontrolišeš i da budeš maksimalno hladne glave je l' važi?'' govorila je Nina, nedopuštajući Ireni da se okrene.
''Molim? Šta pričaš?'' neozbiljno joj je odvratila.
''Molim te, obećaj mi hladnu glavu na ramenima!'' ozbiljno je govorila Nina.
''Nina, plašiš me brate, šta se dešava? O čemu se radi?'' uzvratila joj je, sada već veoma ozbiljna Irena. Između njih protrčala je mala Iva prelazeći iz dečijeg u prostor za odrasle. Danilo se spustio na kolena da je dočeka a veliku kutiju sa poklonom spustio je na zemlju. Iva ga je snažno zarglila. Iako mala, već je znala da ujak uvek donosi najlepši poklon.

Irena se okrenula baš u trenutku kad je mala Iva sa zagrljaja prešla na veliku šarenu kutiju. Nije mogla da veruje da je on tu. Baš na tom prokletom rođendanu. Od čitavog grada on. Od svih igraonica baš ta. Danilo se pozdrvaio sa svojom sestrom Jelenom i zetom Nikolom a zatim mahnuo ostalim gostima. Kada je pogledao po prostoriji, da vidi kako sve izgleda i koliko ljudi i dece ima, ugledao je Irenu, koja je njegov pogled spremno čekala na sred dečijeg dela. U deliću sekunde oblio ga je hladan, neprijatan znoj. ''Šta će, kog đavola, ona tu?'' govorio je u sebi.




Nastavak priče o Ireni i Danilu vas čeka sledeće subote u 12h!
Pišite mi utiske :)


















































You Might Also Like

13 коментара

  1. Nemam ideju za komentar, priča je sve bolja i bolja. Dogadjaji su zanimljivi i pooootpuno neočekivani!

    ОдговориИзбриши
  2. Ajmee... preslatkoo *-* Jedva čekam sljedeći dio, molim te ako imaš vremena da i sutra objaviš sljedeći dioo *-*
    This is my life

    ОдговориИзбриши
  3. Priča je magična!! Totalno si me oborila sa nogu, definitivno jedva čekam sljedeću subotu.

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  4. Najbolji deo do sada,kao i uvek uzivao sam ;)
    ilofashion5.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  5. Bukvalno kao da citam neku knjigu, ovo je savrseno! Sa nestrpljenjem iscekujem svaki sledeci deo! <33

    http://dearmissmodern.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  6. Šta god rekla ostaću nedorečena. Zaista nemam komentara. Sigurna samd a će ovo jednog dana biti velika knjiga napisana tvojim rukama. Zaista sam iz posta u post sve vise ocarana ovom pricom, i jedva cekam nastavak...

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
  7. Ne, ne mogu ja ovako. Mislim da je meni bolje da ja sacekam sve delove i procifam ih onda u jednom dahu, jer je ovo presavrseno napusano i prosto jedva cekan da uzadje novi deo! Odusevljena sam, Andrijana! ♡ ♡ ♡ ♡ ♡
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)

Subscribe