Milion razloga ~ II

09:00



Prvi deo priče o Ireni i Danilu možete pročitati klikom OVDE.

Milion razloga  

Poglavlje II




U crnoj trenerci i teget duksu, onako mokar i sa razbarušenom smeđom kosom, izgledao je sto hiljada puta bolje nego na tribinama, a i na tribinama je bio kao Apolon. Osetila je kako joj gori čitavo telo. Bio je toliko savršen da je imala osećaj da nikad ne bi bila dovoljno dobra za njega. Već je imala premalo samopouzdanja sa momcima jer je smatrala da nije ni prelepa, ni previše zgodna, zapravo je ubedjena da je celulit koji hoda i kraljica kraljevstva zvanog ''salce sa stomaka''. Blizina zgodnih i lepih muškaraca samo joj je još više stvarala komplekse oko njenog izgleda i u njihovom društvu obično bi se branila iako je nisu napadali. Njen sistem odbrane zasnivao se na drskosti.

''Ti si ona devojka sa stadiona, zar ne?'' upitao je Danilo.
''Koja devojka i sa kog stadiona?'' odbrusila je drsko.
''U četvrtak si bila na derbiju sa društvom, zamalo si pala i povred...''
''Da, ja sam ta, hoćeš da ti dam orden što si me spasao? Hoćeš na čelu da napišem Smotana osoba, čuvajte se, hm?'' prekinula ga je drskim odgovorom.
Nasmejao se.
''Šta je smešno? Tebi je ovo smešno?'' pokazala je na stativ.
''Ne. Evo zapisaću tvoje podatke i poslaću ti ček za novi stativ, okej?'' rekao je ljubazno.
''Molim?! Šta ti misliš da je tek tako dajem nepoznatim osobama svoje podatke? Možda si manijak i možda si me od derbija do danas pratio, kako ja mogu to da znam?!'' besnila je.
''Okej, okej, otišla si predaleko sada. Prvo da sam te pratio od derbija već bi znao tvoje podatke a drugo ja sam policajac i potpuno si bezbedna.''
''Molim?!''
Pogledao ju je upitno.
''Komunalac, znala sam. Tačno se vidi da si ona najomrženija vrsta policije. Mogla sam i da pretpostavim.''
''Izvini, da li ti to sada mene vređaš zbog moje profesije?''
''Hah, ja te vređam? Ja sam još i dobra prema tebi obzirom da si me zamalo ubio ovde kad si se sručio na mene. Mrzi te čitav grad. Znaš šta, nije mi uopšte ni čudno.. Pretučete lika u prevozu jer nema kartu, pobacate onim nesrećnicima lubenice.. Šta je za vas polomiti jednu devojku na keju u 6.30?...ništa.''
''Zamolio bih te, najljubaznije, da prestaneš da pljuješ po Komunalnoj policiji u mom prisustvu, pod jedan. Pod dva, ja nisam komunalac. I pod tri pocepala si jaknu na levoj ruci, verovatno si se i izgrebala i treba da odeš u dom zdravlja da ti to očiste.''
Nastavio je da trči i ubrzo joj se izgubio iz vida.


Kada je došla kući već je bila vidno neraspoložena zbog takvog početka dana. Ako se po jutru dan poznaje onda je bolje da danas ne izlazi više napolje. Bila je grozna prema Apolonu (kog verovatno više nikad neće videti i neće imati mogućnost da ispravi grešku), ulubila je stativ, pocepala novu jaknu, dobro se ugruvala i nije napravila fotografije koje su joj bile neophodne za projekat. Ostatak dana je provela uz slatkiše i romantične filmove, tužna i razočarana... Sledećih nekoliko dana skoncentrisala se na faks. Rad je predala bez fotografija i znala je da će to automatski biti ocena niže ali je nije bilo briga. Bila je previše ljuta na sebe i način na koji je odreagovala onog jutra na keju da bi razmišljala o ocenama. To nije bila ona. To je bilo ono u šta se pretvorila iz samoodbrane a znala je da nema od čega da se brani.


Narednog vikenda, Lena je pravila proslavu jer je konačno diplomirala na Pravnom. Sedeljka kod kuće i proslava sa matorcima uz meze i tortu ubrzo se pretvorila u odlazak u jedan od najpopularnijih klubova u gradu. Znajući Lenu ništa drugo nije ni očekivala pa je bila skockana od glave do pete. Pre polaska pogledala je svoj odraz na velikom srebrnom ogledalu u hodniku Lenine kuće. Bela haljina, gore čipkana a dole lepršava do kolena, sakrila je sve njene obline, kožna jakna i kratke čizme dali su joj bajkerski look a duga, smeđa, kovrdžava kosa davala je njenom izgledu jednu nežnu notu. Na tren je pomislila da i ne izgleda tako loše. Minut kasnije sve devojke su bile natrpane u taksi. Bilo ih je više nego što to propisi dozvoljavaju ali koga briga subotom uveče za propise i pravila. Dvadesetak minuta kasnije pila je Martini i zanosno plesala uz nepoznatu muziku. Da, to je bilo ono što joj je potrebno, da se opusti i zaboravi na sve. 

Za sto su ubrzo počeli da prilaze momci, nije obraćala pažnju sve dok nije ugledala Nikolu, svog kolegu sa fakulteta. Bio je prilično pod gasom kada joj se obratio i u startu počeo da joj se nabacuje. Potpuno smirena sklonila je njegovu ruku sa svojih leđa rekavši mu ''Nidžo, ovo između nas..m-m, neće ići, pređi na sledeću.'' Nasmešio joj se i prišao Leni. Nastavila je u istom ritmu, treći Martini značio je skidanje jakne jer joj je već postajalo vruće a promena muzike začinila je atmosferu. U klubu je počela strašno dobra žurka. 



~

''Ivane, Saša vi idete, desno. Andrija i ja ćemo levo. Dakle ponašajte se kao da ste došli na žurku, uklopite se u masu, klinci neće bilo kome ponuditi prašak. Gluma je sastavni deo našeg posla a dojava kaže da večeras ovde može biti nečega. Dogovoreno?''
''Da, inspektore.'' odgovoriše svi u glas.
Danilov tim činili su najspremniji specijalci. Na terenu se znalo da je on šef ali kad se smena završi svi su bili jednaki. Odgovornost koji su ova četiri mladića imala na svojim leđima bila je velika. Oni su prva oformljena Foka jedinica kod nas i od njih se očekivalo mnogo. Kriminal je na ulicama grada bio u porastu poslednjih godina i jedna od mera vlasti bila je upravo kreiranje specijalne jedinice za suzbijanje kriminala i narkomanije. Danilo, kao jedini vojnik u ekipi, i kao najiskusniji i najspremniji postavljen je za glavnog. 

Ušli su u klub odvojeno, u razmaku od desetak minuta i po planu - Ivan i Saša desno, Andrija i Danilo levo. Klub je bio pun i žurka je bila u punom jeku. U masi je najviše bilo omladine ali su za nekoliko klupskih stolova djuskali i nešto stariji gosti. Osmatrali su masu dok su se probijali do šanka kako bi poručili piće koje su koristili kao paravan da se uklope u priču i postanu deo žurke. Kriminal je najlakše i najbrže otrkiti ako svi misle da si kao oni. Nastavili su nošalantnu pretragu po klubu uz komunikaciju preko bubice. Sva četiri člana tima su bili konstantno na vezi. 


~

''Polako, polako, ehej, skloni tu ruku'' govorila je već pripita Lena previše napadnom Nikoli. Nije da joj se nije dopao ali je preterao, znaju se manje od pet minuta a već je pokušao da joj otkopča haljinu. Irena je posmatrala situaciju ali je čekala Lenin znak da odreaguje. Par minuta kasnije jedan Lenin pogled bio je dovoljan da počne da ga nagovara da se skloni od njihovog stola ali već pripiti Nikola nije mario i postajao je prilično agresivan. 

Šetajući između stolova, kroz masu, Danilo je u jednom trenutku na sekundu ugledao Irenu. Masa ljudi ju je brzo zaklonila i nije bio siguran da li je samo želeo da je vidi ili ju je stvarno video. Ako je nešto naučio u ratu bilo je to da oči retko varaju. Stotinu puta je mogao da pogine ratujući na nepoznnatim teritorijama za druge zemlje, da nije verovao svojim očima i svom perfektno očuvanom vidu. Kada je krenuo u pravcu Ireninog stola već je čuo raspravu i znao je da će biti nekakav problem. 

''Nikola, molim te da se skloniš od nas. Daj pomeri se, vrati se za svoj sto, čuješ li šta ti govorim, ma skloni ruke sa nje'' urlala je Irena dok se Lena mučno borila da se izvuče iz Nikolinog zagrljaja. 
''Devojke, da li postoji problem?'' upitao je Danilo prišavši za njihov sto. Irena se zamalo onesvestila kad ga je ugledala. ''Kakav problem, izvini brate, da li ti izgleda kao da ovde ima problem?'' govorio je pijani Nikola, obešen o Lenin vrat. ''Šta, ti ćeš kao da rešavaš neki problem je li batice? Ajd goni se odavde tebra, ne možeš da sediš sa nama tra la la la'' kroz smeh je govorio već potpuno izgubljen Nikola. Danilu je već bilo jasno da je previše pijan i urađen. Izvadio je lisice kada je Irena skočila. 
''Ne, ne, ne. Ostavi ga. Malo je popio, sve će biti okej. Evo vratiće se odmah za svoj sto.'' govorila je gurajući Danilove ruke i lisice od Nikole. 
''Vašu ličnu kartu gospodjice.'' dominantno je izgovorio Danilo.
''Molim?'' zaprepašteno je uzvratila Irena.
''Molim vas, Vašu ličnu kartu. Vašu i lične karte svih osoba za ovim stolom.''
''Ne mogu da verujem! Da li je ovo zbog onoga na keju?'' 
''Spremite vašu ličnu kartu, ne znam o čemu govorite.'' odbrusio je Danilo.
Svi su izvadili lične karte, čak i polu-izgubljen Nikola. Samo je Irena čeprkala po svojoj pismo tašni u koju su svi natrpali sve što je moglo, jer je bila najveća. Vadila je parfeme, telefone, ključeve samo njene futrole sa karticama i ličnom kartom nije bilo. 
''O ne. Lična mi je ostala u drugoj torbi'' rekla je razočarano.
''Molim? Nemate ličnu?''
''Imam, imam, naravno, samo je nisam ponela. Ostala mi je u drugoj torbi, nikad mi se to nije desilo, ali stvarno imam ličnu.'' govorila je sažaljivo.
''Žao mi je, ne nošenje dokumenata je kažnjivo po zakonu, moraću da vas privedem.'' Sekund kasnije umesto Nikoli, Danilo je lisice stavljao Ireni.

Uzela je svoju tašnu i jaknu i sa lisicama na rukama krenula ka izlazu. 
''Andrija, sto broj 9, mladić, odvaljen, vodi ga u stanicu i probaj da saznaš od koga je kupio. Nastavite bez mene, javljam se ubrzo.'' govorio je Danilo u bubicu, dok je Irenu izvodio iz kluba.
Smestio ju je na suvozačevo sedište i nežno joj vezao pojas. U tom trenutku su im tela bila toliko blizu da je osetila miris njegove kupke ili šampona za kosu. Imao je mali ožiljak ispod levog uveta, gotovo neprimetan. Kada je vezao pojas zastao je na par centimetara ispred njego lica, pogledao je i uzdahnuo. Zatim je otišao i seo za volan. 
''Pa gde idemo?''
''Molim?!'' zabezeknuto je upitala Irena,
''Adresa, mala, adresa. Gde ti je lična karta, neću da te hapsim ako imaš ličnu kartu, smo prvo moraš da mi je pokažeš?''
''Ako nećeš da me hapsiš zašto onda imam lisice?!'' upitala je bezobrazno.
''Prilično si drska za nekog bez lične karte. Adresa?''
''Dositejeva 22.'' zvučala je prilično tiho i pobeđeno.
''Super, najbliža stanica je dve ulice dalje, ako ne budeš imala ličnu...'' govorio je uz kez.
Znala je da joj ovo radi namerno. Ali nije mogla da mu se suprotstavi. Ne sada kada je bila vezana lisicama i u njegovom automobilu, praktično uhapšena. Ipak u njoj je kuvalo i morala je da progovori.
''Ovo mi radiš zbog onoga na keju?''
Ćutao je.
''Znaš, to što sam rekla misli cela država. Narod baš nema poverenja u policiju a komunalci su najomrženiji''.
I dalje je ćutao.
''I da, bio si u pravu, trebalo je da ti dam podatke, pošto sam zbog tebe ostala i bez jakne.''
Pogledao ju je na kratko i nastavio da vozi bez reči.
''Ustvari, ti da si neki policajac ti bi već znao i ko sam ja, i gde živim i broj mog računa, i kako se zvala moja prva mačka...''
''Da nisam na dužnosti sad bih ti zapušio ta usta.''
''Molim?'' upitala je preplašenim i tihim glasom. Sva hrabrost koju je imala je isčezla.
Nekoliko minuta kasnije parkirali su se ispred njene zgrade. Pogledao ju je ali je sve vreme gledala u svoje noge. 
''Jesi li okej?'' upitao je.
''Da.''
''Sigurno?''
''Ne.''
''Treba samo da mi pokažeš ličnu kartu i sve će biti u redu.'' rekao je ohrabrujuće. 
''Naravno.'' odgovorila je hladnokrvno.
''Daj mi ruke.''
Nije se mrdala. 
''Mislim ako želiš da te neko iz komšiluka vidi kako u zgradu ulaziš sa lisicama meni nije problem da ti ih ne skinem.'' šaljivo je rekao Danilo.
Ispružila je ruke ka njemu istovremeno okrećući glavu na drugu stranu. Znao je da ju je preplašio. Sa jedne strane mu je bilo krivo a opet bila je preslatka podjednako i ljuta i uplašena. Kad bi samo znala..
Za tren oka bili su ispred njenog stana. Otključavala je vrata ali je ujedno i drhtala. Nije ga se plašila, više je bila u šoku. Naročito posle rečenice Da nisam na dužnosti zapušio bih ti ta usta. To joj je zvučalo toliko preteće a opet toliko privlačno. I to je bilo ono čega se uplašila. Šta je pod tim mislio? Da je udari, da joj strpa nešto u usta, da je uguši ili nešto četvrto? I zašto joj je zaboga to privlačno? Kako je moguće da joj je sve što ima veze sa njim privlačno? Način na koji vozi, hoda, stavlja lisice, komunicira, gleda izgubljeno u daljinu, ćuti.. Prilično zastrašujuće.
Razgledao je stan dok je tražila tašnu i futrolu za karice. 
''Živiš sama?''
''Ne, imam cimerku.''
''Studentkinje?''
''Da.''
''Šta studirate?''
''Ja menadžment u turizmu, Nina pravo''.
''Lepo.'' i dalje je nastavio da razgleda. Njegova moć zapažanja bila je neverovatna. Za par minuta boravka u stanu zapazio je da im se zavesa otkačila na jednom kraju i zaključio da to stoji tako jer su obe preniske da je zakače ponovo, što će dalje značiti da verovatno ni ona ni Nina nemaju dečka koji bi to umesto njih uradio. Po slikama na zidu shvatio je da je ovo verovatno ipak Irenin stan u kome je Nina podstanar i cimerka. Malo kupatilo i gomila razbacane šminke svedočili su da je spremanje za večeras bili prilično temeljno a kesa sa slatkišima i knjige Nore Roberts bili su klasičan, školski priemer devojke u pms-u.
''Evo je lična karta.'' ponosno je uzviknula Irena, pružajući mu svoju ličnu kartu i tako prekinula njegovo posmatranje prostora.
''Irena?'' izgovorio je njeno ime i pogledao je pravo u oči.
''Mmm da.'' rekla je uz osmeh, svesna da je jedva dočekala da čuje kako njeno ime zvuči na njegovim usnama.
Osmehnuo se, ka onda na stadionu, zagonetno, ali poručujući da ovo veče kreće u potpuno drugom pravcu.






Nastavak priče o Ireni i Danilu čeka vas sledeće subote u 12h.

Hvala vam na podršci. :)
Ovaj deo je moj poklon vama u znak zahvalnosti za sve vaše divne komentare od juče.

Pišite mi utiske, jedva čekam da ih pročitam!





















You Might Also Like

18 коментара

  1. Nismo dugo morali da cekamo nastavak,jedva cekam sl subotu ;) Kao i prosli put zanimljiva prica :D Samo nastavi sa ovim super ti ide
    ilofashion5.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  2. Čitala sam i prvi dio, i sada ovaj drugi i stvarno sam oduševljena!! Prvi put čitam nešto romantičnije i to mi se sviđa, jer inače ja ne volim previše romantiku :) Hhha, ovaj dio gdje je ona drska me je što više i nasmijao, iskreno jedva čekam slijedeću subotu <333

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  3. Ne znam šta bih rekla, ai zaista. :) Još jedan divan deo, oduševljena sam! <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  4. Super je, priča mi je držala pažnju baš i slatko nasmejala.

    ОдговориИзбриши
  5. Sada ću sa nestrpljenjem iščekivati svaki sledeći deo, jer je ovo do sada sjajno!
    Baš mi je drago što si odlučila da podeliš ovu priču sa nama <3

    ОдговориИзбриши
  6. Ajmee... opet sam oduševljena kao i prošli put *-* Jedva čekam sljedeći dio *-*
    This is my life

    ОдговориИзбриши
  7. OPET ODUSEVLJENA! Svaka cast, jedva cekam sledeci deooo! <333

    ОдговориИзбриши
  8. Zanimljivo i originalno!
    Super je, baš mi je drago što je nastavak izašao ranije jer je stvarno dobra priča. :)
    Ima toliko epiteta i sve je lepo opisano, baš kako ja volim a ideja je jako zanimljiva, jedva čekam sledeću subotu. <3

    ОдговориИзбриши
  9. Prvi deo nisam komentarisala, ali evo sad cu ovaj. Predivno i prelepo! Ja nemam reci! Svaka cast za kreativnost pre svega, a zatim i na moci da sve zamislis do detalja i nama verno prikazes. Na trebutke sam se osetila kao da sam ja Irena. Divna si! Pisi nam obavezno jos prica i nastavaka, uzivacemo s pravom. :D
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)

Subscribe