Milion razloga ~ I

08:56


Pre nego što vam prepustim čitanje teksta ispod želim da vam kažem da sam jaaako dugo razmišljala da ovako nešto probam na svom blogu. Imala sam u svojoj glavi i opciju da otvorim anoniman blog i tamo pišem ovakve stvari ali to onda ne bi bilo to, zar ne? Ja sam neko ko ima veoma bujnu maštu. Nju ste mogli da vidite kroz postove na mom blogu, tekstove na mom Instagramu i gomile fotografija koje sam sa vama delila godinama u nazad. Jedan od načina na koji ispoljavam svoju kreativnost je zamišljanje ljubavnih i krimi priča u svojoj glavi, koje dolaze kao posledica mnogo odgledanih filmova i serija (a svedok tome su vam preporuke za filmove koje pišem). Imam toliko bujnu maštu da u glavi osmislim čitave scene od načina na koji je neko obučen, fizičkog izgleda do osećaja koji želim da određeni lik ima. Međutim, nikada to nisam nigde zapisala. Sve što sam ikada osmislila je u mojoj glavi. U jednom razgovoru sa mamom, otrkila sam joj svoju tajnu vezanu za maštarenje i ona me je ohrabrila da probam da to što u glavi smislim stavim i ''na papir''. Tako sam za vas danas spremila prvo poglavlje jedne romantične priče o Ireni i Danilu, izmišljenim likovima i situacijama iz moje glave. Nadam se da ćete pročitati i da će vam se dopasti. Ovo je moja prva pisana priča i ima milion mana ali odnekud moram početi, zar ne? Čekam vaše komantare!







Milion razloga 

Poglavlje I







Bio je tmuran i prilično težak dan. Oblaci kao da su se spustili do same zemlje, kiša se nećkala. Irena se uvukla u svoju debelu jaknu i krenula na još jedno u nizu dosadnih predavanja na faksu. Volela je to što studira ali postojalo je toliko predmeta koji joj nisu bili interesantni. Kada je izašla iz prevoza kiša je već veoma jako pljuštala i sve što je želela jeste da se vrati u stan, pokrije ćebetom i gleda romantične filmove. To je bilo čudno za nju obzirom da  generalno nije asocijalna ali je nesigurna u sebe i bez sreće u ljubavi. Ali obaveze su tog dana bile na prvom mestu. Predavanja su je prilično uspavljivala pa se udubila u knjigu koju je pre nekoliko dana uzela u bibloteci. Na jednoj od pauza prišla joj je Lidija.
''Irena, hoćeš sa nama danas na utakmicu? Derbi je. Saška nije došla, imamo kartu viška!''
''Na utakmicu? Ja?'' zapanjeno je odgovorila.
''Molim te, ne želim da budem jedina devojka među njima. Molim te, molim te, molim te!'' molila je Lidija.
''Ako baš moram..'' rekla je Irena uz uzdah razočarenja. Ovaj dan nije mogao biti gori.

Negde oko 18h uputili su se trolom ka stadionu. Irena nije ljubitelj sporta i hiljadu puta je u sebi pomislila kako nema pojma šta joj je ovo trebalo i kako jedva čeka da dođe kući. Stadion je već bio otvoren i skoro napunjen. Kiše je prestala da pada i to je bila dobra vest. Potražili su svoj red i sedišta. Njih osam, šest momaka i dve devojke imali su srednja sedišta u jednom od najnižih redova. 
''O ne, neki dvojica već sede, moraćemo da ih podižemo. Znači, najviše mrzim kad ne sedimo do kraja i kad svaki put moram da podignem nekog da bih izašla ili se vratila na mesto'' kukala je Lidija.
''Ovo je bila tvoja ideja, ćuti i trpi sada'' odbrusila joj je Irena.
Momci su prošli prvi, zatim Lidija i na kraju Irena. S obzirom da je padala kiša gotovo čitavog dana činjenica da je proklizala baš kada je prolazila pored dvojice nepoznatih nije bila iznenađujuća. Srećom, jedan je imao brze reflekse i uhvatio ju je pre nego što se zamazala kao prasica. Zgrabio ju je svojim mišićavim rukama skoro pa brzinom svetlosti i pre nego što je shvatila šta se dešava videla je iznad sebe najlepši par očiju ikada. Bio je to pogled koji će pamtiti čitavog života, lančani sudar, vatra u telu i pauza u vremenu i prostoru. Svet je stao na jednu sekundu. Danilo ju je veoma brzo i spretno vratio na noge.
'' Jesi li dobro? Zamalo da se razbiješ. Te ''patofne'' nisu za kišu, naročito ne za stadion po kiši'' rekao je uz osmeh gledajući njene uggsice. Na trenutak se izgubila u tom savršenom pogledu na njegovo prelepo lice. Sekundu kasnije shvatila je da bulji u njega pa se dozvala pameti i odgovorila ''Pričaj mi o tome'' i nastavila oprezno do svog mesta. 
''Pričaj mi o tome? Ahh šta je meni, šta je ovo bilo?'' govorila je sebi u bradu. ''Zamalo si pala, eto šta je bilo. Spasao te je najzgodniji lik na stadionu, otprilike.'' rekla je Lidija.
Irena je pogledala u njegovom pravcu i pogledi su im se ponovo sreli pa se brzo okrenula jer je počela da crveni. Nikad nije osetila bilo šta slično.

''Ovaj dan postaje sve bolji, zar ne Danilo?'' rekao je Ivan, kada je video da Danilo ne skida osmeh sa lica. ''Izgleda'' ponovo se osmehnuo i bacio brzi pogled ka Ireni, pa ponovo na teren. Utakmica je bila prilično dosadna i bez uzbuđenja. Veća tenzija bila je na tribinama nego na terenu. Irena je veći deo vremena provela gledajući u svoj telefon i krišom posmatrajući Danila koji i dalje nije skidao zagonetni osmeh sa lica. Nekoliko puta se nošalantno okrenuo u njenom pravcu i posmatrao je preko Ivana. Uhvatio je par njenih pogleda i video kako svaki put njeni obrazi dobijaj u rumenu boju u milisekundi. 

Kada je sudija označio kraj meča došlo je vreme da se krene. Ivan je ustao i krenuo a Danilo se zaustavio da sačeka Irenu da naiđe, čačkajući telefon. Irena je pustila sve da prođu i krenula je poslednja da izlazi iz reda kad je shvatila da Danilo još uvek nije izašao. Pogledi su im se ponovo sreli i on ju je uhvatio za ruku rekavši uz osmeh: ''Samo sam hteo da budem siguran da se nećeš prosuti po ovoj vodi.'' Lice joj se pretvorilo u zastavu Kine. Nije znala kako da odreaguje, pa se samo osmehnula, izvukla svoju ruku iz njegove i produžila dalje. Nikad nije umela da se snađe u ovakvim situacijama. Prelep i prezgodan momak joj je te večeri spasao glavu, uputio par prelepih osmeha i vrelih pogleda, prišao joj na jedini način na koji je mogao a ona je odglumila ledenu kraljicu i bez zahvalnosti pobegla u  masu. Te večeri dugo nije mogla da zaspi. Pred očima je non stop imala sliku njegovog prelepog osmeha i najlepšeg para očiju koje je videla, maštala je sve dok nije zaspala. Pošto je alarm zazvonio sledećeg jutra, negde oko pola sedam, shvatila je da mora da objavi rat maštarenju jer joj je život bio lep samo onda kada je sanjarila, zamišljala ljubav svog života i filmske scene u stvarnosti. Dan na fakultetu protekao je neočekivano brzo. Sve obaveze koje je imala završila je oko 14 časova pa se prošetala gradom. Zatim je otišla kod Marije, njene najbolje drugarice, da pokupi kameru i stativ koji su joj bili potrebni za projekat koji je morala da završi tokom vikenda. Pisala je rad o turistima koji posećuju Beograd putem luke na Savi i trebalo je da u subotu rano ujutru bude pored reke kako bi napravila par fotografija brodova koji uplovljavaju između 5.30 i 7 časova. Kući je pored kamere i stativa donela i brod slatkiša i slaniša jer ju je stizao pms, najgori period u mesecu.

Sledećeg jutra ustala je već u 4.15 kako bi uhvatlia prvi autobus do reke. Bilo je hladno i pomalo maglovito i već je bila zabrinuta da li će uspeti da napravi dobre forografije. Na keju nije bilo nikoga. Postavila je stativ i kameru i čekala. Kada je, pola sata kasnije, prvi brod počeo da uplovljava skočila je sa klupe do stativa i počela da gleda kroz objektiv. Nije se baš najbolje snalazila sa zumom pa je odlučila da se ipak malo fizički pomeri u nazad kako ne bi nešto pokvarila na kameri. I baš u trenutku kad je onako savijena do pola, gledajući kroz objektiv krenula da korača u nazad noseći stativ i kameru, osetila je snažan udarac u desni bok, čula je sudar metalnog stativa i betona i osetila mokro tle ispod sebe. Ležala je manje od sekunde kada je skočila uz bes i psovke da proveri da li je skupocena Marijina kamera preživela pad. Srećom bila je netaknuta ali se stativ ulubio. Onako besna, okrenuta leđima prema osobi koja je na nju naletela, na praznom keju, histerisala je baš kao prava pms zvezda.
''Ne mogu da verujem šta mi se dešava. Da li ste od celog keja morali da udarite pravo na mene? Zar niste videli da stojim tu i fotografišem, vidite kako se stativ ulubio?!'' Izgovarajući poslednju rečenicu okrenula ka nesrećniku koga je bila u stanju da zgromi zbog situacije u kojoj se našla, pokazujući na ulubljeni stativ i pogledaviši ga sledila se u mestu. Bio je to Danilo.


Nastavak priče o Ireni i Danilu vas čeka sledeće subote u 12h!
Pišite mi utiske :)








You Might Also Like

31 коментара

  1. Super je, predobro!
    Nemam šta da ti zamerim jer ovo uopšte nije loše, baš je dobro😍 Malo mi je žao što nastavak izlazi tek za 7 dana ali treba razumeti tudje obaveze. :')

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Majo, ti si moja večita podrška <3 :) Mooožda, ali moooožda nastavak bude i pre ako vi to baš budete želeli ;) <333

      Избриши
  2. Jao Andrijana draga, ja sam se toliko uživila u čitanje da sam skoro zaplakala kada sam vidjela da je kraj. :( Ja očekujem cijelu knjigu, ne samo ovo poglavlje! Veselim se čitanju jer je jako zanimljivo <3

    ОдговориИзбриши
  3. Dopada mi se veoma priča i mislim da treba da nastaviš da ih pišeš. Dopada mi se i ideja da ih pišeš u nastavcima jer subota bi bila željno iščekivani dan za čitanje ljubavno- životnih zapleta.
    Ja imam nekoliko u notesu prekrivene prašinom jer baš i nemam hrabrosti da ih pustim javno i razmišljala sam o anonimnom blogu jer nekako mislim da bi ih ljudi povezivali suviše lično sa mnom a to baš ne bih volela.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno Dragana <3

      Da, i mene je to najviše strah iskreno. Ima ovde delića vezanih za mene tipa: kamera, stativ, slikanje ranom zorom ali sve ostalo je čista fikcija. No, moram da ubacim elemente koji su mi znani da bi bilo verodostojnije. Navijam da objaviš svoje priče, pa makar i anonimno <3

      Избриши
  4. Tekst je stvarno odlican,uzivao sam ;) Jedva cekam nastavak :D
    ilofashion5.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  5. Ajmeee... preslatkooo*-* Jedva čekam sljedeći nastavak, molim te nastavi pisati *-*
    Novi post: This is my life

    ОдговориИзбриши
  6. Zaista sam uzivala citajuci! Ovo je predobroo! Jedva cekam sledeci nastavak, odusevljena sam kako pises. <33

    ОдговориИзбриши
  7. Ovo prvo poglavlje je odlično! Jedva čekam sledeći deo! I da, ne znam da li su čula možda za Wattpad ali to je sajt gde, uglavnom tinejdžeri, pišu svoje knjižice, priče. Od priča sa slavnim ličnostima, već postojećim karakterima, do skroz izmišljenih karaktera i jakooo jako kvalitetnih priča. Možeš da otvoriš profil tamo i još tu objavljuješ svoju priču :) Ako se odlučiš za to, reci nam kako bih mogla da te zapratim i tamo ;)

    Milica's diary

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvalaaa <33
      Da, čula samm :) Imam čak i profil ali sam samo čitala knjige, ako nešto objavim javljam :)

      Избриши
  8. Mislim da nije neophodan anoniman blog za ovako nesto! Ti si svoju blogersku karijeru vec odavno izgradila, jako si uspesna u svemu ovome, na cemu ti i cestitam, i drago mi je sto si odlucila da ovakav fenomenalnir ad podelis sa nama. Jako mi se dopada stil tvoga pisanja, bas zato sto je dosta razlicit mome. Vrlo mi je interesantna ova tema, i jedva cekam nastavak. veliki lajk zaista, imas jednog sigurnog citalaca vise kada je u pitanju ova prica.

    http://thestoryofagothic.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  9. Super je prica! Prepoznajem tebe u Ireni po nekim stvarčicama :-) i ne znam zašto, ali dok čitam ja zamišljam da si bas ti glavni lik :-)
    Čekam nastavak :-*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvalaaa :)

      A nisi jedina koja misli da sam ja Irena, to je zato što me znaš i to je zato što sam je ja osmislila :) <333

      Избриши
  10. Draga!!! Predivno napisano! Osim sto imas talenat za dobru gotografiju, odlično i pišeš! Ništa manje nisam ni očekivala od tebe ;) Jedino što će sledeće da se desi u tvom životu je KNJIGA!!! Sa doooobrim slikama da upotpune doživljaj! Neka to bude naš zajedničku projekat :)
    p.s. svidja mi se i stil pisanja, to što si koristila sleng ali najviše mi se dopala metafora "Lice joj se pretvorilo u zastavu Kine." haha, i "patofne" za Uggsice :))
    Bravo bravo! Sa nestrpljenjem očekujem nastavak teksta pa da lepo sednem da ga čitam sa uživanjem uz neku veliku šolju kafe
    Puno pozdrava! :* Samo tako nastavi!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti draga moja Marijana beskrajno! Evo bez teksta sam.. :) <3 <3

      Избриши
  11. Draga Andrijana, ova prica je toliko savrsena da ja nemam reci. Malo je reci da sam uzivala citajuci je. Ozbiljni svetski pisci bi trebali da se zabrinu kakva konkurencija im je na pomolu. Svaka cast i samo tako nastavi. S nestrpljenjem cekam nastavak. <33

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  12. Vau! Ja sam oduševljena, ali zaista! Drago mi je što si se ipak opredelila da podeliš to sa nama na ovom blogu, anonimni svakako nije bio neophodan! <33Svaka čast još jednom, Andrijana! <33


    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  13. Predivan post ! Mnogo mi se dopala tvoja isktenost , post ke stvarno predivan ! Ostavila si me bez reci !
    Pratim tvoj blog , molim te pogledaj moj , i zaprati ga , molim te ! <3
    krisskristina.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  14. Moram da priznam da mi se ovo jako dopada.
    Takođe,ukoliko nastaviš pisati još nešto poput ovog,preporučujem ti wattpad.
    Tu možeš čitati priče drugih ljudi,objavljivati svoje..

    ОдговориИзбриши

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)

Subscribe