Pričamo petkom: Šta kad ostvariš san?

10:30


Neki čudni žmarci, uglavnom u serijama, slete mi se niz kičmeni stub kad pročitam intervju sa nekim domaćim (ajd i stranim) fotografom koji počinje ovako: ''Moj prvi dodir sa fotografijom imao/la sam sa svojih 6 godina kad sam dobi/la svoj prvi fotoaparat. Naravno, to je tada bio analogni fotoaparat i ja nisam mogao/la..'' i tako dalje. Druže, brate, sestro.. ko god bio/la sa šest godina ja sam učila svoja prva slova, moja omiljena igra bila je u pesku kad sam glumila kuvaricu, brat me je tukao kad sam mu puštala papagaja i žvrljala knjige, moćne rendžere sam gledala uz doručak a fotoaparat je bila čudesna sprava sa onoga sveta putem koje je mama magijom dobijala gomile mojih fotografija u stotinu poza (normalna, u maminim štiklama, sa pačetom na glavi (ništa me ne pitaj), sa kučetom, lizalicom i ćubom na glavi). 


Nekom pričom, vezanom za fotografiju, se bavim od kad mi je jednom pukao film što samo ja nemam nikakav fotoaparat pa sam od sopstvenih usta odvajala i kupila sebi jedan dobri Samsung ST66 za nekih 13.000 u mom voljenom Gigatronu, još dok sam išla u srednju školu. Beše nekad. Pojma ja nisam imala šta želim, niti koliko je taj apart dobar, šta je zum i zašto su pikseli važni. Meni je važno da on bude lep na oko jer bih suzu pustila svaki put kad bih ga ružnog pogledala i pomislila na moja gladovanja kad sam od užine odvajala. :D Nisam ga znala valjano koristiti prve dve godine našeg poznanstva al smo u 3. godini naše veze bili baš dobar par. Ali ja sam, kao i svaka žena, ugledala bolju priliku i rešila da se sa mojim Samsungom oprostim. 

Istini za volju taj Nikon sam jako dugo želela i merkala. S obzirom da sam za njega morala iskeširati jedno 50ak hiljada dobro sam ga izučila. Gledala sam sajtove, videe, tutorijale, recenzije.. I na kraju sam uz podršku mojih roditelja, brata i tetke ( i mene same ) uspela da ga sebi priuštim. Na koji način sam ih ubedila da svako da pomalo, pa da im ne padne teško, nemoj da me pitate. Šarm je učinio svoje. :) 

I tako je avantura počela. Imala sam svoj san u svojim rukama. Sećam se, kao da je juče bilo, vratih se ja sa jednom poteškom kesom iz Gigatrona (opet). U meni se komeša hiljadu osećanja, noge mi klecaju, sednem na krevet da se ne preturim. Sama sam kući, nemam s kim da podelim svoju sreću (čitaj: muku). Držim onu neotpakovanu kutiju na krilima i gledam i pitam se ''A šta ću ja sad?''. Kako dalje kad ispuniš san? Srećan si što si uspeo, što imaš ono što si želeo ali i tužan što se taj put završio i što ne vidiš drugi cilj i smisao. Spustim onu kutiju, odem umijem se, pogledam se u ogledalo i kažem sebi: ''Andrijana, da li se ti to zezaš sad sa svojim mislima ili si potpuno prolupala?'' Izađem iz kupatila i počnem živeti svoj san.

Tamara (via Tstore)

I tako sam ja već posle par nedelja imala prvu ''gažu'' što bi rekla jedna moja prijateljica pevačica. Zauvek ću pamtiti taj osećaj kada mi je neko platio za posao koji me je od prve od poslednje sekunde činio izuzetno srećnom. Bilo je to zanimljivo fotografisanje na obali Dunava, kad još uvek nisam znala ni osnovne opcije svog fotaparata, ni da treba da zakažem lokaciju ranije, ni da moja baterija može da izdrži do 3h fotkanja.. i slično.





~~~~~~

 Jovana

Koje je moje drugo fotografisanje bilo - ne znam. Sada ću vam bacati random priče i random fotografije, pa šta vam Bog da :) Ovo je Jovana iz Jagodine. Fotkanje je bilo na Kališu. Bio je divan dan i obe smo uživale. Uživala je i Kaća koju sam fotkala zajedno sa Jovanom ali njene slike nećete videti danas ovde :)


~~~~~

Marijana (prebridal shooting)

Relativno skoro sam fotografisala Marijanu tako da vam je ova priča već poznata. Ova, jako zgodna dama, je moj instagram prijatelj već nekoliko godina. Za poverenje koje mi je ukazala pozvavši me da je fotografišem u bridal ambijentu nikad neću moći da joj se zahvalim Danima sam razmišljala da li ću ja to uspeti, da li sam dovoljno talentovana, kreativna i snažna za tako važno fotkanje. Otišla sam hrabro pa šta bude. I bilo je sjajno! Divno sam se provela, zabavila, družila..a sve to dok sam radila. 





Cvećara Ivona (Delta City Store)

I fotografisanje aranžmana ove ugledne cvećare bilo je interesantan posao. Ambijent same radnje u Delti me je oduševio. Devojke koje su se tada našle tamo su bile jako ljubazne. Trenutak kada sam dobila veliki šareni buket koji sam merkala sve vreme me je totalno istopio. 





Majin rođendan (Vila Jelena)

Sećam se leptirića u mom stomaku kada mi je stigao mejl od Vesne da bi želela da me angažuje za zabavu svoje kćerke. Znate, proslave su specijalni slučajevi u fotografisanju. Teško je kada treba da fotografišete nečiji važan dogadjaj a još teže ako tog nekog ne poznajete i nemate načina da ga upoznate čak ni tokom obavljanja posla jer je prezauzet ljudima, organizacijom i sa još hiljadu stvari. Teško je kada nemate povratnu informaciju da li se nekome dopada vaš rad toga dana ili ne. Teško je kad fotografišete u jako loše osvetljenom prostoru sa minimalnim korišćenjem blica. Teško je kad snosite tako veliku odgovornost. Ali važno je da se trudite. I da uživate. I da se zabavite. Divno sam se provela na ovom rođendanu. Bila sam tretirana kao gost iako sam imala svoje dužnosti za koje sam bila plaćena. Retko se danas naleti na pažljive ljude.





Sarah (Srilankan doll) 

Tog dana sam shvatila da iako Sara dolazi sa drugog kraja sveta, iz totalno drugačije kulture, sa meni stranog podneblja..svi mi na kraju jesmo samo iste niti jedne ogrlice. Toliko smo slične, imamo toliko zajedničkih tema, isto mislimo, imamo isti smisao za humor a daleko smo hiljadama kilometara. Ljude deliš uvek i zauvek samo na one dobre i loše. Drugih razlika nema. 





Sirogojno Style (Sirogojno Company)

Sirogojno Style brend je jedan od najvećih brendova sa kojima sam radila. Bila je ovo jedna miks saradnja vezana i za post na blogu i za gomilu fotografija. Gomila pletenih džempera, kapa, rukavica, jakni.. Fotografisanje na 3 lokacije, dva modela i nekoliko sastanaka pre toga. Kese svuda ali vredelo je. Žao mi je što priča još uvek nije dobila svoj šlag na torti sa mojim putovanjem na Zlatibor i posetom selu Sirogojno ali verujem da hoće. 





Doca (via Tstore)

Nikad neću zaboraviti kofer pun torbi koji smo dovukle na Zemunski kej. Ni poglede ljudi, ni taj sunčan dan, ni vaučer koji mi je Doca Srbija posla nedelju dana kasnije. Život je lep kad si žena.






Ivanu, blogerku sa bloga Bambolai sam upoznala prošle nedelje. Družile smo se par sati ali tih par sati pamtiću jako dugo. Prvo smo molile Boga da kiša tog dana zaobiđe Beograd (bar centar grada). Zatim smo preživele manijaka na Kalemegdanu (Dok smo se fotkale jedan čudan čovek nas je posmatrao, u jednom trenu je stavio gas masku i počeo da reži na nas, da dobro ste pročitali - čovek je oko 13h, na sred Kalemegdanske tvrđave, sa gas maskom na glavi stajao i režao. Imala sam osećaj da živim neku naučnofantastičnu seriju na Fox-u). Pošto smo preživele tu traumu usledila je druga zvana ''Hiljadugodišnja smotanost Andrijane'' -  to vam je kao one hiljadugodišnje kiše koje su izazvale poplave onog strašnog maja. Desile su se jednom u hiljadu godina i napravile su katastrofu. E tako je i moja smotanost koja se nije javila već milenijum izašla na površinu baš u onom trenutku kad je sok od borovnice bio na ivici stola.. znate već kako se takve priče završavaju. Bar su fotke dobre. :)







Tamara

Tamara je moje otrkiće godine. Ja ovakvu lepršavu i preslatku dušu nisam srela stolećima. Jedno od najlepših fotkanja koje sam imala. Savršen dan, savršeno mesto, savršena Tamarica. 





Pekara Ključ (Topličin venac 5)

Znate ono kad vas angažuju da fotografišete nešto ukusno pa vam spakuju i da ponesete? E to se meni desilo u sredu. Dobih ja nekoliko vrsta pite, štrudle... 







Ne mogu da verujem da sam se onog dana pitala ''A šta ću ja sad?''. 

Bilo je tu još dosta fotkanja. Ovo su neka koja sam poželela da podelim sa vama. Nadam se da vam se dopalo i nadam se da ste shvatili poentu priče. Nije važan cilj nego put. Cilj stigneš, on je trenutan. Put je smisao jer ima trajnost. Kad stigneš do cilja zgrabi ga, proslavi, pa se uputi do nekog drugog. Tako se živi život. Valjda.

Moja pitanja za vas su: 


1. Koja vam se priča najviše dopala?
2. Da li ste nekda ostvarili neki svoj san?
3. Koji je vaš najveći san ovog trenutka?














You Might Also Like

4 коментара

  1. Sve divno, ali bih posebo izdvojila Cvećaru Ivona, Doca tašne i Sirogojno style :)
    Svaka čast i samo napred!

    ОдговориИзбриши
  2. Wow, kakav sjajan post! Krajnje iskren i motivisuci! Slatko sam se nasmejala na nasu pricu, pocev od kise, preko manijaka pa sve do soka od borovnice :-) Hehehe, taj famozan sok nije napravio ni najmanju stetu tepihu. Zato, definitivno ne treba ni da mislis o tome :-) Lepo smo se zabavile i napravile divne fotkice. Polako spremam drugi deo sa slikama sa Kalisa i taj post cu najverovatnije objaviti u ponedeljak.
    Ljubim te puno

    ОдговориИзбриши
  3. Divan post i predivna iskustva. Zelim ti svu srecu u daljem radu i samo tako nastavi :*

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ОдговориИзбриши

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)

Subscribe